Četiri godine je prošlo od kada nas je napustio legendarni glumac Zoran Rankić. Dramski umetnik preminuo je 9. decembra 2019. godine u Beogradu u 84. godini.

Bogata biografija

Glumom je počeo da se bavi 1951. godine, kada je zaigrao u Narodnom pozorištu Sarajevo, čiji je bio član do kraja 1960. godine. Od 1961. do 1996. bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je glumio u velikom broju pozorišnih predstava.

U svojoj bogatoj karijeri ostvario je 26 filmskih i TV uloga. Široj javnosti najpoznatiji je po ulogama Nikole Kalabića u seriji “Poslednji čin” i Žarka Popare u seriji “Srećni ljudi”.

Osim u glumi, istakao se i u književnosti objavivši nekoliko knjiga i zbirki pesama, a za svoj rad je višestruko nagrađivan. Od sredine sedamdesetih godina objavljivao je aforizme u više dnevnih listova uključujući humorističko-satirične, mesečne novine Ošišani jež. Rankićeva poezija poređena je sa poezijom Laze Kostića, dok je njegove drame Momo Kapor poredio sa dramama pisca Aleksandra Popovića.

Bio je član više umetničkih udruženja, a uvršten je u više srpskih i stranih knjiga aforizama. Godine 2018. objavljena je Rankićeva monografija “Nekoliko stvari o životu Zorana Rankića” Zvezdane Stanković.

Oživeo lik Nikole Kalabića

Ovaj dramski umetnik upisao se zlatnim slovima u istoriju domaće kinematografije kada je oživeo lik četničkog vođe Nikole Kalabića u seriji “Poslednji čin”.

– Na jedvite jade sam prihvatio da tumačim Kalabića, ali nisam osećao strah od uloge takozvanog negativca, kakvim ga je vlast smatrala. Sada sam ponosan na nju i na sve ono što je donela u osvetljavanju tog izdajnika, kako su ga neki nazivali. Postala je deo mene. Trpeo sam tada velike posledice. Trebalo je da za tu ulogu dobijem Oktobarsku nagradu i to je već bilo izglasano.

Međutim, gradonačelnik Branko Pešić je odbio da donese takvu odluku uz reči: “Svaka čast njemu, zaslužio je. Međutim, nismo mi valjda ludi da nagrađujemo četnike” Danas mi to ne smeta, čak mi imponuje – otkrio je u jednom intervju za Kurir Rankić.

Velika uloga bila pisana za njegovog kolegu Velimira Batu Živojinovića. Omiljeni junak partizanskih filmova i čuveni Valter povredio se tada na snimanju jednog filma i onda je reditelj Sava Mrmak morao da potraži drugo rešenje.

– U našem glumačkom poslu treba imati i sreće. Bata je odlučan glumac i verujem da bi Kalabića odigrao odlično. Bio je duhovit, markantan i jak fizički. Uloga je pisana za njega. Kad sam preuzeo scenario, u njemu je pisalo ne ime lika Nikole Kalabića, već samo Bata. Bila je neoboriva činjenica da će baš on to igrati – objasnio je Rankić.

Pre samog snimanja Zoran je sreo Velimira.

– Znao je da igram Kalabića umesto njega, a kazao mi je da se povredio jer je skakao s mosta. Odgovorio sam mu da je trebalo da uzme dublera i da nije više tako mlad. On je meni rekao da vodim računa da mi se nešto takvo ne dogodi. Setio sam se tih njegovih reči poslednjeg dana snimanja serije – rekao je glumac i dodao:

– Morao sam da jašem konja. Televizija mi je uplatila časove. Nisam mogao da naučim, pa sam tražio da me menja njegov dreser kao dubler. Snimali smo tu scenu na Tari, negde iznad Zlatibora. Konj je pokušao da zbaci svog učitelja. Bilo je dramatično i jedva smo izbegli da nam konj ne pregazi ljude. Tad su mi kroz glavu prošle te Batine reči. Da sam ja jahao konja, ne bih preživeo. To pamtim kao upozorenje.

On je tada priznao i da nije želeo da igra Kalabića, te da je bio treća opcija za ovu rolu, koja mu je donela veliku popularnost.

– Nisam ulogu ni dobio posle Bate, već nakon Gidre Bojanića. On se nije snašao na snimanju i onda su našli mene. Nisam hteo odmah da prihvatim. Međutim, reditelj Sava me je ubeđivao da je to uloga za mene. Dao mi je stranicu i po teksta. Snimio sam prvu scenu. Dočekao me je aplauz kamermana, a ostalo je već istorija – govorio Rankić za Kurir.

“Srećni ljudi”

Glumio je autoritativnog, plahovitnog direktora firme koji je flertovao sa skoro svim ženskim likovima serije, a njegova čuvena “Mmmm Bebo…” jedna je od onih rečenica koje su obeležile domaću televizijsku epohu devedesetih.

Komentarišući činjenicu da je troje njegovih kolega svojevremeno napustilo seriju “Srećni ljudi” zbog malih honorara, Zoran je istakao da njemu novac nikada nije bio prioritet i od glumačkih angažmana nije dobio ništa.

– Ja na pare nikada nisam obraćao pažnju, jer ih nikada nisam imao. Uvek me je bilo sramota da primim pare, ne honorar, pare, za nešto što činim a volim – rekao je ranije Zoran u intervjuu za “Mondo”.

Penzija

Glumac se i na nesvakidašnji način oprostio od pozorišta. On je naime jednostavno pobegao sa oproštajnog govora kojim su iz Beogradskog dramskog pozorišta hteli da ga isprate u penziju tako što je skočio kroz prozor šminkernice.

– Nisam želeo da i meni pred odlazak u penziju pričaju ono: “Dragi naš, bio si nam oslonac, zvaćemo te, dao si mnogo za nas…”, a posle te svi zaborave. Da bih sve to izbegao, zaključao sam se u šminkernici, napisao krejonom na ogledalu “Živela sloboda” i iskočio sam kroz prozor. Srećom, ta prostorija je bila u prizemlju. Eto tako sam se oprostio od glume – ispričao je glumac jednom prilikom.

Smrt

Kako su mediji prenosili nakon njegove smrti, umro je zaboravljen od svih i ogorčen zbog toga što nakon “Srećnih ljudi” nije dobio nijednu veću ulogu. Preminuo je 9. decembra 2019. godine u domu za stara lica u Beogradu nakon duge i teške bolesti.

– U vreme njegove smrti velika većina njegovih najbližih prijatelja, Toma, Deba, Poček, već su otišli. Zoran Rankić je pisao knjige (“Neobjavljeno vreme” 1 i 2) i završio ih, u odličnoj mentalnoj kondiciji samo mesec-dva pre smrti, kad je doživeo moždani udar.

Posle kraćeg boravka u bolnici “Sveti Sava”, a tada već nije mogao ni da hoda, shvatio je da ne može da živi sam u kući. Sestra, koja je imala neku autoimunu bolest, dugo je bila dobrog zdravlja i fino su se slagali i pazili, ali joj se stanje iznenada pogoršalo i otišla je u dom nekoliko meseci pre njega, a umrla je mesec dana posle njega. Divna, brižna Mirjana. Zoran Rankić nije bio ni sam, još manje zaboravljen. Imao je nas, svoje prijatelje, koji smo ga obilazili svaki dan i voleli. Što se mene tiče, mi se nikad ni nećemo rastati. Šta god da radim, on je u mojim mislima – otkrila je Zvezdana Stanković, autorka monografije o čuvenom glumcu..

Sahranjen je 12. decembra 2019. na Novom bežanijskom groblju, a na večni počinak ispratilo ga je tridesetak ljudi, među kojma je bilo samo dvoje njegovih kolega – glumac Vlasta Velisavljević i glumica Ljiljana Lašić.

(Kurir.rs/K.K)

Bonus video:

00:35
Glumac Milan Marić se oglasio povodom otvaranja Firefly Studios

Kurir