Glumci Žarko Laušević i Irfan Mensur svojim prvim pojavljivanjem na sceni su privukli pažnju domaće javnosti. U bogatoj karijeri nizali su glumačke bravure, a život Lauševića obeležila je tragedija koja je prekinula njegov zvezdani put.
Ova tragedija razdvojila je prijatelje na nekoliko godina, ali nije prekinula njihovo iskreno i duboko prijateljstvo, koje su gradili paralelno sa karijerama.
Irfanov sin, Pavle Mensur krenuo je stopama roditelja i danas važi za perspektivnog glumca. On neretko ističe da mu je otac velika podrška i da je ponosan na njega.
Slika iz porodične arhive
Mladi glumac, podelio je i fotografiju iz privatnog albuma, na kojoj su njegov otac i legendarni Lauš.
Radi se o fotografiji koja je nastala davne 1983. godine tokom predstave “Kolubarska bitka” u kojoj su Žarko i Irfan glumili. A na footgrafiji njih dvojica leže na podu, odeveni u uniforme.
Podsećamo, Žarko je preminuo u novembru prošle godine, nakon teške bolesti, a pre ispraćaja za kremaciju, organizovana je komemoracija u njegovom matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Irfan Mensur o Laušu
Na komemoraciji je govorio i Irfan Mensur, koji je posvetio emotivne reči kolegi i bliskom prijatelju.
– Nemoj ko da je suzu pustio, Anita, deco, ljutiće se znam. Ostaju mi samo sećanja. Napravio sam puškice, napisao sam sve na ruci, šta će meni nedostajati? Nedostajaće mi naši razgovori dok je bio u Njujorku, tekstovi koje mi je slao još nedopisanih knjiga sa pitanjem šta mislim, i ja sam nekada mislio. Nedostajaće mi preporuke knjiga i koje mi je on kupovao, jedan poklon koji sam dobio od njega, neke žute čarape, naše šetnje… On upali kameru na svom telefonu pa šetamo zajedno Njujorkom, pa ja to isto uradim kad njega zovem i on mi kaže: “Lakše malo, da uživam”. Ne pristajem na to, nije fer – rekao je tada Mensur na sceni JDP.
Pavle o Žarku Lauševiću
Mladi Pavle je nakon vesti o smrti Lauševića podelio uspomenu na legendarnog glumca, koja je dirnula mnoge i podsetila sve na to kakav je čovek bio.
– Žarka Lauševića sam upoznao kao srednjoškolac 2015. godine u kafani Manjeż. Sedeo sam sa njim neko vreme, presrećan što sam konačno dobio priliku da upoznam svog filmskog heroja kom sam se toliko divio. Pričali smo o raznim stvarima, a on me je vrlo fokusirano slušao šta sam imao da kažem na svaku temu, to me je fasciniralo. Ta iskrenost i dobronamernost koja je od prvog momenta kada sam ga video zračila iz njega. Jedan klinac, jedan slobodno mogu reći FAN, ga u kafani za stolom davi po verovatno sedamsto hiljaditi put na iste teme kao i svi ostali koji su pratili njegov rad i divili se njegovoj glumačkoj veličini, a on je slušao.
Jednog momenta smo došli na temu fakulteta i ja sam mu rekao da mi je želja da upisem glumu na FDU. Onda je on meni ispricao kako je – pre upisa na isti fakultet, upoznao velikog Branu Petrovića, čiju je poeziju mnogo voleo da čita. Na rastanku Brana mu je poklonio svoj Zippo upaljač, kao sećanje na njega i njegove želje da uspešno upise glumu i ostvari svoje snove. Nakon toga smo nastavili da sedimo jos neko vreme, a pre nego što sam se zahvalio i ustao od stola, rekao mi je onako neobaveznim tonom da mi želi mnogo sreće i da se nada da će do njega doći lepe vesti.
Prošlo je pune tri godine, a ja ga nikada posle te večeri nisam video ili čuo. Izašao sam na prijemni, upisao glumu i posle samo jednog dana mi je zazvonio telefon na kom je bio pozivni broj iz Amerike. Javio sam se zbunjen, jer tamo nemam nikoga, a sto bi rek’o Bajaga sa druge strane žice i brate da mi vidiš lice faking Žarko Laušević! Rekao mi je da je tražio moj broj telefona jer već nekoliko dana proverava sajt fakulteta i da je pročitao listu na kojoj je bilo moje ime.
Nakon tri godine i svih svojih životnih komplikacija setio se nečega što sam i ja sam zaboravio. Zamolio me je da za dva dana dodjem do Manježa jer želi da mi čestita. Nastavak verujem da možete i da pretpostavite…. Čovek mi se izvinjavao što u Americi nisu mogli da ugraviraju latinično Š pa je morao da napise SH.. Posle toga smo snimili zajedno tri serije i jedan film. Snovi su mi se ostvarili, a on je bio jedna od mojih najvećih motivacija da izguram to sto sam zacrtao, prvi mi je dao vetar u ledja kada su mnogi sumnjali u mene.
Stvari koje sam od njega naučio o poslu i životu su stvari koje ne bih menjao ni za šta na svetu. Šmekeru, hvala ti za sve. Hvala za svaki sekund koji si mi posvetio. Neću te nikada zaboraviti. Nadam se da ćeš gore konačno pronaći svoj mir – napisao je na svom profilu.
(Kurir.rs/I.M.)
Bonus video:
03:53
OVAKO JE ŽARKO LAUŠEVIĆ ISPRAĆEN OD STRANE KOLEGA NA VEČNI POČINAK! Glumci nosili bele i crvene ruže zbog njegove uloge Petra
Kurir