U manje od 24 sata glumica Paulina Manov Đurđević imaće dve velike premijere. Na sceni Beogradskog dramskog pozorišta večeras ćemo je gledati u predstavi “Pozicija deteta” Ane Đorđević, a dan kasnije zatvoriće 52. Fest sa ekipom filma Miroslava Lekića “Ruski konzul”, nastalog po romanu Vuka Draškovića. Za Kurir ova dramska umetnica otkriva da li nešto povezuje ove dve uloge i priseća se druženja i saradnje s pokojnim Žarkom Lauševićem.
Da li imate veću tremu zbog pozorišne ili filmske premijere?
– Pozorišne. Čeka nas još generalna proba, ali osećam veliko uzbuđenje i neku neizvesnost, jer je pozorišni komad izvođenje uživo. Na filmu je sve već gotovo. Za premijeru mi treba samo haljina, a u slučaju pozorišta ona nije toliko važna jer posle izvođenja predstave svi odu. Važno je samo ono što se dešava na sceni, zato je potrebna izuzetna koncentracija i fokus. Znate, jedan mali trenutak nepažnje može da sve sruši.
Imaju li neke sličnosti te dve majke koje igrate?
– Nikakve.
Na ovako veliku ulogu ste čekali više od deset godina.
– Dobila sam izuzetno kompleksnu, slojevitu, emotivnu i, mogu sada da kažem, najtežu ulogu u svojoj karijeri. Prvi put profesionalno radim sa Anom Đorđević, a poznajemo se godinama. Menjala se podela tokom proba, ali je Ana zbog toga prepravljala tekst i pisala nove likove. Velika je to privilegija. Bilo je jednostavno raditi s njom i celom ekipom. Komad je težak, ali nam je išlo lako. Ljudi su me možda prvi put videli da idem ulicom i pričam sama sa sobom, zato što sam preživljavala sve lomove svog lika. Mislim da će ovaj tekst da se čita u budućnosti i da će se raditi i postavljati još mnogo puta.
Za predstavu “Pozicija deteta” rediteljka je rekla da će biti pozorišni hit.
– Ana nas gleda na probama, a mi i dalje uopšte ne znamo ni kako to izgleda i ne možemo da vidimo sliku na kojoj smo mi sami. Možemo samo da nosimo neki svoj unutrašnji osećaj. E sada, da li će se on poklopiti sa osećanjem publike, to mi u ovom trenutku ne znamo. Jedva čekam da dođe publika i da dobijemo prve komentare i kritike. Proces u pozorištu je da samo radiš, radiš, radiš i onda čekaš dan premijere. I uvek je pitanje da li će se publika u to zaljubiti i šta će joj se dopasti.
Čeka nas i “Ruski konzul”. Gledali ste film i te vaše scene sa Žarkom. Da li i vama krenu suze?
– Teško mi je da gledam taj film, jer naravno, naviru sećanja sa snimanja, ali i suze. Imala sam tu privilegiju da upoznam Žarka Lauševića i da tih njegovih poslednjih godinu dana života radim čak tri projekta u kojima sam mu bila žena (briše suze).
U filmu je i Nebojša Dugalić. Kakav je on kao partner?
– Dugalić i ja se poznajemo više od 20 godina. Radili smo zajedno i fantastičnu predstavu “Zver na mesecu”. Igrali smo je sigurno desetak godina s Đuzom Stojiljkovićem. Bilo je lako raditi s njim. Generalno na snimanju filma “Ruski konzul” je bila jedna izuzetno prijatna atmosfera, zahvaljujući pre svega reditelju Miroslavu Lekiću, ali i celoj ekipi ispred i iza kamere. U dobroj energiji mnogo je lepše i jednostavnije raditi. Kad imate ljude koji vole to što rade, koji su posvećeni, vredni, koji veruju u projekat, onda je sve lako.
Bonus video:
00:41
Ruski konzul
Kurir