Jubilarno 60. Bijenale u Veneciji primilo je svoje prve posetioce, a sutra će svečano biti otvoren paviljon Srbije. Boje naše zemlje na umetničkom olimpijadi brane i scenograf Aleksandar Denić i kustoskinja Ksenija Samardžija s projektom “Kolonijalna izložba”.
Prva publika, koju čine novinari i istoričari umetnosti, čekala je strpljivo u redovima i po više od sat vremena da pogleda radove. Ideološki i politički moment
– Bolje se oseti atmosfera kad je unutra manja gužva. Našu izložbu došao je da pogleda jedan od najvećih kustosa Hans Urlih (istoričar umetnosti i direktor galerije “Serpentajn” u Londonu, prim. aut.), što mislim da je presedan i da on nikad ranije nije ušao u srpski paviljon. Imali smo divan razgovor. Dobili smo iskrene komplimente. Lepo je što su našu izložbu već neki mediji i kritičari stavili na listu onoga što morate posetiti – kaže Denić za Kurir.
On je pojasnio i sam svoj koncept i da li je to kritika stanja u svetu.
– Nije pitanje kritike, prosto je ovo jedno zvonce, koliko umetnik može da pozvoni na neku, neću da kažem uzbunu, ali da prosto uputi na neke stvari. Poenta je da smo svi mi, mali ljudi, ja to osećam, negde kolonizovani. Kolonizovani upravo od strane velikog kapitala. Ništa novo. Ali je pre u igri bio i taj neki ideološki i politički moment upravo u tom domenu, da kažem, kolonijalnom. Meni se čini da se to potpuno izgubilo. I to je sada pitanje, gledajući ovako sa strane, prosto taj fenomen. Da li je on samo novi hibrid ili je isključivo u službi velikog biznisa – smatra Denić.
Publika može pogledati različite eksponate – od poljskog toaleta do saune.
– Ima osam objekata. Svaki funkcioniše zasebno. Svi su komentari na po jedno ne geografsko parče Evrope, ali na po jedan segment našeg života kao Evropljana. Kad kažem Evropljana, ne mislim na politički aspekt, nego upravo na geografski aspekt. Ja stvarno ne mogu da se osetim nikako drugačije nego Evropljaninom. I tu najbolje i plivam, jer, upravo ono što sam vam rekao – nisam nikakav stručnjak za Bliski istok, a sada su svi to postali – kaže naš umetnik.
Fotografije sa srpske izložbe ne mogu dobro da dočaraju njenu atmosferu, a Denić se nada da će nakon Venecije doći i u Beograd.
– To je moj otisak. Naša postavka je pravljena za jedan na jedan kontakt. Kao i svaka izložba, naravno, ali ovde, ova specijalno, zato što je prostor, svi ovi objekti su potpuno očišćeni od ljudskog prisustva. Oni su zatečeni, vi osećate debeli nedostatak ljudi. Upravo tu je ta udica za posetioca – u zavisnosti od vašeg obrazovanja, raspoloženja tog dana, odrastanja, kakav će biti vaš fidbek u odnosu na taj prostor. Voleo bih da posle dođe i u Srbiju i da se nađe odgovarajući prostor za nju – završava Denić.
Istorijsko jezgro
1 / 6 Foto: Kurir
Nema Rusije, ali ni Izraela, zbog ratnih dešavanja. U centralnom paviljonu izložena su dela savremenih umetnika koja se tiču manjina (etničkih, društvenih, rodnih). Jedan deo, pod nazivom “istorijsko jezgro”, posvećen je delima 20. veka koja potiču iz Latinske Amerike, Afrike, Azije i arapskih zemalja.
Tema jubilarnog Bijenala je “Stranci svuda”, a veliki deo zemlja predstavljaju migranti i izbeglice iz drugih kultura. Izložba za posetioce se otvara 20. aprila i traje do 24. novembra 2024. godine.
Počinje naplata ulaska u grad, a voda, kafa i sendvič koštaju oko 10 evra
Venecija počinje da naplaćuje dnevne ulaznice turistima, što će biti prvi takav primer na svetu. Ulaz će biti pet evra i to važi od 25. aprila do 5. maja te sve vikende do sredine jula, osim 2. i 3. jula.
Ukupno će se ulaz naplaćivati 29 dana u godini. Cene hrane i pića na Bijenalu nisu za svačiji džep, ali su pristupačne. Sendvič je šest a voda dva i po evra, a kafa od dva do pet evra. Zanimljivo je da se hrana u restoranima ne služi od 14 do 18 sati. Pica margarita može se tada pronaći za osam evra.
Kurir