U Njujorku, na Menhetnu postoji srpska kafana koja se zove „Kafana“, u kojoj se uvek traži mesto više i o kojoj pišu prestižni magazini.

Sinonim za srpsku kafanu u Americi je upravo “Kafana” na Menhetnu. Vlasnik ovog lokala sa 36 mesta u kojem se služi roštilj, gibanica, sarma i toči rakija je Beograđanin Vladimir Ocokoljić. Otvoren je 2008. godine i odmah je postao jedno od omiljenih mesta za izlazak u tom delu grada. Već 2012. godine američki nedeljnik Njuzvik ga je uvrstio na listu 101 najboljih restorana na svetu, a stigla je i potvrda od Michelina koji je „Kafanu“ uvrstio u vodič za 2022. Sada je Njujork Tajms rangirao Kafanu na 82. mesto liste 100 najboljih restorana u Njujorku.

„Dolaze nam i lokalci i naše celo govorno područje. Imamo ekipu stalnih mušterija koji su od doktora do radnika u drugim restoranima. To su ljudi koji vole vino, ili su uz nas naučili da prepoznaju dobro vino, i tu se stvara dinamika između gostiju i ljudi koji rade u Kafani. Zaposleni su, skoro svi, tu maltene od početka, od pre 13 godina. Svako od njih je karakter za sebe i oni često kreiraju atmosferu. Mešana je ekipa, ali su ‘naši’ definitivno glasniji“, priča Vladimir Ocokoljić za Novu.

Povezani članci

„Ljudi dođu, mi im damo jelovnike, bacimo neku foru, preporučimo vino, kad krenu da se penju po nameštaju ja doživim nervni slom i ostavim moje zaposlene da ih spuštaju sa stolova. To je istina. Ali, u suštini nismo baš mesto tog tipa, kod nas sviraju dve gitare, mirnija varijanta, ali oženili smo i udali mnoge“, objašnjava.

Od slave do Kafane

Beograđanin Vladimir Ocokoljić je u Njujork otišao 1990, kako kaže, „bez plana“. Mada je „američki san“ za mnoge tad delovao kao bekstvo od sumornih vremena koja su dolazila, Coja je ipak imao malo drugačiju startnu poziciju.

„Majka je dobila posao u Njujorku i nakon završetka vojske otišao sam u Njujork i počeo da studiram enterijer. Šta nisam radio… Od kurira na bicikli, preko građevine, u restoranima, i najviše u barovima. U stolarskoj radionici. U arhitekturi i dizajnu. Predavao na fakultetu kao profesor tehničkog crtanja…“, priseća se.

Ideja o restoranu srpske kuhinje je, kaže, „proistekla iz porodičnih proslava i pripreme slave, na koju je dolazilo bukvalno stotine ljudi u mali stan u Njujorku“.

„Pripreme su trajale danima i učestvovali su svi članovi porodice i kumovi i prijatelji, koji bi se tu našli. Ljudi su bili oduševljeni hranom i odatle ideja da se otvori Kafana. Bitno mi je bilo tada, a i sada mi je bitno, da bude autentično, da su tradicionalni recepti i da se ljudi osećaju dobro. To jest, da se ja osećam dobro, da je meni lepo u mojoj Kafani, i time smatram da će i drugima biti lepo. Izgled Kafane, odnos prema ljudima, opuštenost… Trudimo se da budemo tradicionalni, ali da ne budemo ‘Diznilend’. Mi smo ipak jedno lokalno mesto, sa srpskom hranom u Ist Vilidžu“ ističe Ocokoljić.

A kako je srpski restoran dočekan na Menhetnu?

„Imali smo sreće da smo od početka, da li zbog ćirilice koja je vizuelno atraktivna, prihvaćeni sa svih strana, a Njujorčani su radoznali ljudi i uvek žele da probaju nešto novo, tako da smo odmah izašli u Njujork Tajmsu i ostalim relevantnim vestima i tako je krenulo. Nikad nisi svestan kad otvaraš koliko ne znaš, i koliko se stvari uči u hodu, od odnosa prema mušterijama, inspekcijama, publicitetu… Čovek nije svestan u šta ulazi i da je svestan verovatno se ne bih upustio u sve to, specijalno ne u ovaj posao sa najvećim procentom propadanja. Posle dve godine oko 90 odsto restorana propadne“, otkriva nam Coja.

Kafana je, ipak, vremenom samo učvrstila poziciju.

„Daj deset ćevapa“

Prestižni mediji izveštavali su da ljudi u redovima čekaju da uđu zbog odlične klope, ali i atmosfere. New York Times je nedavno pisao hvalospev ruskoj salati iz Kafane, a razni gurmanski vodiči su tamo probali i u svoje preporuke uključili pljeskavicu, sarmu, šopsku salatu…

„Naš jelovnik je tradicionalan, i kad god sam pokušao da širim tu priču završavalo se sa ‘daj deset ćevapa’. Ali ima ljudi koji dolaze zbog girica ili kesten pirea“, kaže Vladimir, a posebnu pažnju skreće na vinsku listu. „Jedna je od najboljih kada su u pitanju vina iz regiona, iako znam da to neskromno zvuči. Imamo preko 160 etiketa“.