Završnim rečima u Višem sudu u Podgorici juče je okončano suđenje okrivljenom Iliru Đokaju, optuženom za ubistvo Šejle Bakije (19) i ranjavanje njenog oca Šabana, na Karabuškom polju u Tuzima.

Prvostepenu presudu, predsednik veća sudija Veljko Radovanović objaviće 15. aprila.

Advokatica Tijana Živković, punomoćnik oštećene porodice Bakija, zatražila je od suda da okrivljenog osudi na 40 godina zatvora.

“Iz svih dokaza provedenih na glavnom pretresu proizilazi da je okrivljeni izvršio krivična dela iz niskih pobuda – osećaja bezobzirne sebičnosti i osećaja posedovanja, sa umišljajem lišio života Šejlu Bakiju, nakon čega je takođe umišljajno pokušao da liši života i njenog oca – Šabana, nanoseći mu tom prilikom posebno teške i po život opasne telesne povrede. Predlažemo da sud okrivljenog oglasi krivim, te da mu izrekne kaznu dugotrajnog zatvora iz člana 35 KZ-a u trajanju od 40 godina. Smatramo da je ovakva kazna jedina moguća i pravična, posebno uzimajući u obzir okolnost da je okrivljeni nakon izvršenja dela bio u bekstvu četiri dana, kao i okolnost da je Šejla imala svega 19 godina”, istakla je advokatica Živković.

Zastupnik optužbe, državna tužiteljka Ana Radović navela je da u celosti ostaje pri podignutoj optužnici, jer su svi njeni navodi potvrđeni činjenicama.

Ona je sudskom veću, predložila jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora za Đokaja, za krivična dela – teško ubistvo, ubistvo u pokušaju i nedozvoljeno držanje oružja.

“Potvrđeno je da je ubistvo počinjeno iz niskih pobuda”, kazala je tužiteljka Radović.

Dodala je da se iz snimaka razgovora da zaključiti da se Šejla nije osjećala sigurno i slobodno, a njene poslednje reči upućene okrivljenom Đokaju su bile:

“Hoćeš li ti mene ostaviti na miru”?

Optužnicom je predstavljeno da je Ilir Đokaj 30. septembra 2021. godine, oko 15.15 sati, u Tuzima, u naselju Karabuško polje, sa umišljajem lišio života Šejlu Bakiju, iz niskih pobuda, a nakon toga sa umišljajem pokušao da liši života njenog oca.

“Kada bih mogao da vratim vreme”…

Đokaj je juče kazao da kakva god da bude presuda, neće biti veća od one kazne koju je sebi presudio.

“Šejla će nastaviti da živi kroz moje slike i uspomene. Kad bih mogao da vratim vreme sve bi bilo drugačije, ja bih bio na njenom mestu, a ona bi bila živa. Samo Bog zna istinu o ovome”, naveo je.

Njegov branilac, advokat Srđan Lješković, kazao je da je Đokaj priznao izvršenje krivičnih dela, iako mu se sve vreme spočitavalo da se brani.

“Smatram da u konkretnom slučaju nije reč o ubistvu iz niskih pobuda već se može govoriti o nekom drugom krivičnom delu ubistvu na mah ili ubistvu iz nehata. Đokaj se nije ni branio. Rekao je istinu i kad je rekao gde je pištolj ostavio i kuda se kretao pa i onda kada je izneo svoje najdublje emocije zbog čega odbrana predlaže da prilikom odlučivanja o izboru vrste i visine kazne mom branjeniku ceni sve okolnosti slučaja, jer ono što je na kraju istinito za mog branjenika je da kakvu god kaznu da mu država odredi veća će biti ona kazna koju će on nositi u sebi dok živi, naveo je advokat Lješković.

Osvrnuo se na proceduralne i pravne propuste zastupnika optužbe, ističući da bez obzira kakve su reakcije društva bile zbog ovog događaja u ovom predmetu morale su se poštovati zakonske norme, pravila, procedure, prava okrivljenog.

“A čije je pravo na pravično suđenje narušeno iako ga kao okrivljenog štiti Konvencija o ljudskim pravima, koju je država Crna Gora ratifikovala”, naveo je Lješković.

Naveo je da je zastupnik optužbe morao u samom optužnom aktu precizno da definiše pojmove i podrobno objasni patologiju konkretne ljubomore.

“Ali to nisu uspeli da dokažu ni zastupnik optužbe ni veštaci sa psihijatrijske klinike jer to nije u njihovom domenu već u domenu sudske medicine sudske psihijatrije. Ubistvo člana porodice a oštećena je bila član porodice okrivljenog, da bi postojao ovaj oblik teškog ubistva kako ga je zastupnik optužbe kvalifikovao potrebno je da je oštećna kao član porodice kontinuirano zlostavljana a da li u spisima predmeta postoji i jedan dokaz da je oštećena zlostavljana – ne, ne postoji ni jedan dokaz”, naglasio je Lješković, naglašavajući da kod njegovog branjenika nije postojao umišljaj.

“Bio je staložen i pribran”

Advokatica Živković konstatovala je da su dokazima u potpunosti potvrđeni navodi optužnice, dok je odbrana u celosti opovrgnuta.

“Okrivljeni je pored brojnih opstrukcija i zloupotreba procesnih ovlašćenja kojima je pribegavao, nastojao u ovom postupku da ovaj težak zločin predstavi kao tragičan događaj, da romantizuje odnos koji je imao sa pokojnom Bakija Šejlom, ali i njenu sudbinu koju je on uzeo u svoje ruke. U istu svrhu je predstavio sudu da je nakon ubistva Šejle hteo da izvrši samoubistvo, i to ispred porodične kuće Bakija, ali eto, ‘pištolj mu je zakočio’, pa nije realizovao i taj svoj naum. Međutim, ni jedan od svedoka nije potvrdio da se to zaista i desilo. Gde je bio i šta je radio naredna tri dana okrivljeni ne pojašnjava, izuzev što krajnje naivno predstavlja da je neposredno nakon Šejlinog ubistva i pokušaja ubistva njenog oca stajao ispred stanice policije i dozivao policiju da se preda, iako se na snimku sa nadzornih kamera Uprave policije, zapravo vidi kako okrivljeni i ne izlazi iz svog automobila, već se zaustavlja ispred kontejnera u blizini stanice policije u koji baca oružje kojim je izvršio krivična dela, a koje je neovlašćeno posedovao i pribavio, sa jasno i unapred isplaniranim ciljem. Sa video snimaka nadzornih kamera sa više objekata sa teritorije opštine Tuzi se vidi kako se okrivljeni nakon izvršenja krivičnih dela kreće mirnim i laganim korakom, da je staložen i pribran, a dodatno, kako je i u svojoj odbrani pojasnio, išao je čak i da se umije na jednoj fontani. Sve ovo je kontradiktorno onome što je okrivljeni isticao u svojoj odbrani – da nije znao šta radi, da mu je prilikom izvršenja dela ‘pao mrak na oči’, da je bio obliven krvlju”, kazala je ona.

Bonus video:

03:06
ZA UBISTVO STARCA U ZATVORU ON SNOSI NAJVEĆU ODGOVORNOST Stručnjaci i bivši robijaš ukazali na JEDNU osobu iz zatvorskog OSOBLJA

Kurir