“Uveli su me u učionicu punu mrtve dece. Išla sam od deteta do deteta da kažem ko je ko, da ih identifikujem. To je bilo moj razred, na času istorije”.

Ovim rečima razredna 7/2 Osnovne škole Vladislav Ribnikar u Beogradu, Dragana Tomić, danas je u Višem sudu u Beogradu opisala šta je zatekla 3. maja prošle godine u učionici u kojoj je učenik tog odeljenja počinio stravičan zločin, koji je počeo na samom ulazu, gde je ubio radnika obezbeđenja, potom dve dežurne učenice, zatim učenicu koju je zatekao u hodniku, pre nego što je ušao na čas istorije i krvavi pir nastavio pucajući u decu s kojom je delio školsku klupu do toga dana.

Jedva dolazeći do reči i kroz suze, Dragana Tomić objasnila je da od toga dana više ne može da se vrati u školi i da je i dalje na bolovanju jer “ništa više nije isto”.

– Došla sam u školu ujutru iako nisam imala prva četiri časa. Dovela sam svoje dete u školu i htela da završim neku papirologiju. Sedela sam u zbornici, bila sam sama kada sam čula prvo “bam”. Pomislila sam da je petarda, ali mi je bilo čudno da tako rano neko baca petarde. Ponovo se čulo “bam, bam”, u nizu i ja sam ustala i krenula iz zbornice da vidim šta se dešava. Videla sam mrtvog Dragana i vratila se nazad. Videla sam još dece kako leže u hodniku – pričala je razredna odeljenja u sudnici Višeg suda u kojoj su sedeli i danas i roditelji ubijene dece.

Nastavnica Dragana Tomić, koja je drhtala dok je vraćala sećanje na taj dan, ispričala je i kako je saznala da puca dečak kom je ona razredna.

– Počela sam da pozivam moje učenike, telefoni nisu radili. Javio mi se jedan dečak, izgovorio je ime učenika koji puca. To je bio šok za mene jer sam mislila da je neko spolja – ispričala je nastavnica.

Policija, kako je rekla, došla brzo i rekla svima da ostave telefone.

– Nisu nam dali da izađemo iz tog dela škole. Posle toga usledila je slika zbog koje i danas preživljavam košmare. Po mene je došao jedan inspektor i rekao mi da ja moram da identifikujem decu. Pitala sam zašto ja i on mi je rekao da ćemo tako skratiti postupak koji bi predugo trajao u drugom slučaju. Uveli su me u učionicu puni mrtve dece – govorila je Dragana glasom koji je povremeno gubila i teško dolazila do reči kojima bi opisala prizor koji je zatekla.

– Posle toga, lekari u sanitetu su mi dali inekciju i lekove za smirenje. Od toga dana sam na bolovanju – dovršila je priču o tragediji koja je potresla celu Srbiju.

Odgovarajući na pitanja u postupku koji roditelji ubijene dece vode protiv maloletnog ubice, njegovih roditelja i škole, nastavnica je ispričala i da je u periodu pre zločina dečak ubica dosta izostajao iz škole ali da je njegova majka to pripisivala postkovidu i da je dolazila u školu i tražila određene ustupke za njega dva meseca pre zločina.

– Imao je jednom grip, a dva puta koronu. U martu je imao post kovid i majka je dolazila u školu da mi kaže da on spava po 20 sati, da ga teško budi. Rekla je da nema koncentraciju i molila da razgovaram sa nastavnicima da bi imali razumevanja za njega – ispričala je razredna.

Podsetimo, dečak ubica je školsku godinu pre masakra završio u drugom odeljenju, iz kog ga je na molbu roditelja na početku sedmog razreda škola prebacila u 7/2. Nastavnica koja mu je bila razredna u šestom razredu ispričala je da je on bio daleko najbolji đak u odnosu na ostale, i da je njen utisak bio da je želeo da pređe u drugu smenu da bi imao s kim da se takmiči.

– U mom odeljenju 7/2 u početku bio je povučen, nije se isticao. Kada ga pitam sve je znao, ali nije bio najbolji u ovom odeljenju, bio je nadmašen u više sfera. To je bilo fenomenalno odeljenje. Klinci su bili fantastični. Bilo je i boljih od njega, u različitim oblastima – ispričala je razredna odeljenja. Na pitanje da li je zbog toga trpeo pritisak od roditelja, Dragana Tomić je navela da joj je rekao da nije.

Govoreći o kampu u Francuskoj, na koji je dečak išao, rekla je da maloletni ubica nije bio čudan ali da je bilo postupaka koji su je iznenadili, pre svega to što je njegova soba bila “sređena pod konac”, netipično za dečaka od 13 godina.

– Prve ili druge večeri zaspao je u fotelji, ali nije u njoj spavao tokom čitavog kampa. Kad su mi to preneli pitala sam ga zašto i on mi je rekao da se zagledao u telefon i zaspao i da ga je kasnije mrzelo da pređe u krevet. Budila sam ga ujutru, spavao je u krevetu i soba mu je bila uredna, sve složeno. Čudno za dečaka od 13 godina da bude tako uredan – rekla je razredna.

Na narednom ročištu 30. maja trebalo bi da svedoči majka dečaka ubice, kao i drugi svedoci iz škole

Bonus video:

00:41
Radovi na adaptaciji dela škole Vladislav Ribnikar

Kurir