NA Filozofskom fakultetu u Nišu je održana četvrta Međunarodna konferencija na temu “Podučavanje jezika i kultura u post-metodskoj eri”, u organizaciji Departmana za anglistiku i Centra za profesionalno usavršavanje.

foto: J. Cosin

 Da je veštačka inteligencija postala deo svakodnevice mladih i da je treba uključiti u nastavu, saglasni su predavači iz celog sveta, koje je nedavno ugostio Filozofski fakultet u Nišu.

Gosti i predavači iz SAD, Severne Makedonije, Norveške, Hrvatske, Crne Gore, Bugarske, Belorusije, Nemačke, Velike Britanije i Srbije okupili su se kako bi zajedničkim izlaganjem i razmenom iskustava, bolje sagledali trenutno stanje u nastavi i proučavanju jezika i kulture, i kako bi uočili tendencije za budući razvoj.

Brojni istraživači na polju nastave jezika, univerzitetski profesori, nastavnici iz škola i studenti filoloških departmana imali su priliku da iz svog aspekta ispričaju kakvo je stanje u nastavi stranih jezika danas. Najviše se govorilo o veštačkoj inteligenciji i takozvanim čet bot razgovorima, uz pomoć kojih je moguće na brz i lak način doći do brojnih informacija.

Jezik – barijera

PROFESORKE Nina Ranđelović i Natalija Milošević su kao predstavnice Udruženje nastavnika engleskog jezika Niša, održale prezentaciju koja ukazuje na važnost učestvovanja u međunarodnim projektima.

– Naše dve škole su, sa našim projektima, novajlije u ovoj vrsti stručnog usavršavanja. Uočili smo da veliki broj nastavnika drugih predmeta ne želi da učestvuje na ovakvim projektima zbog niskog nivoa jezičke kompetencije – ističe Miloševićeva.

Međutim oni skreću pažnju da “čet bot” ne bi trebalo da piše radove umesto njih, ali da može da im posluži kao izvor informacija i novih ideja, prevodilac, planer i slično. Zbog toga je zajednički zaključak da veštačku inteligenciju treba uključiti u redovnu nastavu, kako bi đaci i studenti naučili da je koriste na pravi način, bez zloupotrebe.

– Zajednički zaključak je da je veštačka inteligencija samo jedno nastavno sredstvo, koje moramo da uključimo u nastavu, zbog toga što mi pripremamo radnu snagu za narednih 20-30 godina i to će postati svakodnevna potreba i upotreba u budućnosti. Međutim, ono što je jako bitno je da to ne znači da nastavnici više nisu potrebni, samo se njihova uloga u školskom sistemu menja. A možda i prioriteti u samoj nastavi, jer su sad informacije dostupnije učenicima, ali postoje drugi aspekti nastave kojima nastavnici mogu da se posvete – kaže viši lektor Ljiljana Marković.