HITNA sednica Saveta Bezbednosti UN o situaciji u BiH je u toku. Odražava se na inicijativu Rusije zbog kršenja osnovnih prava Dejtonskog sporazuma rezolucijom o Srebrenici.

Foto: Printskrin

Obraćanje članica

Japan i Ekvador pozvali su obe strane na saradnju. Predstavnik Alžira, je podsetio da je Dejton postavio temelje za demokratiju i suživot, te da je ta država uvek za rešenje koje donosi sama država, te da je važno da se Dejton sprovedu sve uključene strane. Dodao je i da je Alžir zabrinut situacijom.

Predstavnik Švajcarske je izneo sraman stav, da su zabrinuti zbog ponašanja Republike Srpske koja navodno svoji postupcima podriva stabilnost u BiH.

Predstavnik SAD je okrivio Rusiju, te ovu sednicu nazvao “sramnim pokušajem da se iskoristi ovaj Savet”. On je takođe sramno optužio Dodika i da njegovo poricanje genocida u Srebrenici podriva krizu.

Predstavnik Gvajane, istakla je da ta država podržava terotirojialni integritet BiH, te da treba da se radi na opštem pomirenju, te su pozvali sve strane da rade na pronalasku rešenja.

Predstavnik Mozambika je rekao da nije moguće izgraditi državu bez političke opredeljenosti. Bolna istorija BiH je stvorila plodno tlo za ekstremizam koji su se ukorenili, pojasnio je.

Predstavnik Slovenije je tokom obraćanja u SB UN poručio da je Slovenija iskren prijatelj BiH, te dodao da je Dejton stub mira. Osim toga istakli su da punu podršku prižaju Šmitu, te da veruju proceni EUFOR-a da je situacija u BiH bezbedna.

Korea je stava da SB redovno sluša izveštaje o BiH, te da ova hitna sednica možda i nije bila potrebna. Predtavnik ove države je izrazio podršku teritorijalnom integritetu BiH, te dodao da se protive svakom postupku koja ugrožava Dejton.

Predstavnik Kine konstatovala je da je primena Bonskih ovlaštenja dovelo do tenzija, i da Bonske ovlasti nisu namenjene da budu trajna stvar i da problemi treba da se rešavaju u okviru države. Retorika razdora neće pomoći smirivanju tenzija.

Obratio se Nebenzja

Kako je rekao Rusija je zahtevala ovu sednicu jer postoje događaji koji narušavaju stabilnost. Politička struktura je takođe neobična, jer Predsednišvto BiH čine tri člana koja se rotiraju, i apel Cvijanović je da se spreči negativno dejstvo veća.

Nebenzja je dodao da Srebrenica nije jedina krvava epizoda rata u BiH. Rekao je da je pre 29 godina potpisan Dejton i došao kraj sukobu u BiH.

Foto: Prinrskrin

– Ovakvi incidenti se događaju svakog dana. BiH danas je izgubila status suverene države i teško je shvatiti da u 21. veku konačnu reč o svim događanjima ima građanim Nemačke koji se predtavlja kao visoki predstavnik. On funkcioniše ispred male grupe i predtavlja njihove interese te koristi Bonske ovlasti – rekao je Nbenzja.

Poslednjih godina je uspeo da podeli državu i to treba da se napomene i treba reći da SAD i VB samoimenovani isoki predtavnik ne može da se obrati u UN.

– Ustavnom sudu BiH postoje sudije izabrane od strane stranaca, a povelja o Ustavnom sudu je revidirana, i barem jedan od sudija je bio jedan iz svakog konsitutivnog naroda. Dakle nema Srbina, već stranci i samo jedan Hrvat.

Nebenzja je dodao da svi treba samo da zamisle da se to dešava u njihovoj državi i šta bi uradili.

– Situacija u BiH je na ivici konflikta i može da se otme kontroli zbog ponašanja predtsavnika UN. Sponzori su podržali Rezoluciju o Srebrenici – rekao je on.

Ona je predložena bez saglasnosti članova Predesniptva i to je uspotno Ustavu zemlje, podsetio je Nebenzja, te pomenuo i to da je na desetine hiljada prosustvovalo protestima zbog Rezolucije.

– Ne mogu se ni zamisliti posledice ovoga, a ne može se iključiti mogućnost da se kriza prelije iz okvira i uzrokuje nestabilnost širom Balkana – rekao je on i dodao da je krjanje cinično što je jedan od inicijatora cele priče Nemačka.

Rezolucija je jednostranački obojen politički dokument, pojasnio je Nebenzja i dodao da pojedinci žele političke tokove usmeriti u svije interese.

– To može da izazove lančanu rekaciju u svetu, prisetimo se koliko nemi imaju kostura u ormarima i koliko je rana i dalje otvoreno – rekao je Nebenzja.

Možemo podneti kritike, ali se nadamo da retorika i prazne reči neće nikoga zavesti, te pozivamo suverene države da se prisete da su članice NATO dva puta bombardovale Srbiju što se dovodi direktno u vezu sa ovim što danas govorimo i za to do sada još uvek niko nije odgovarao.

– Zapad ne štedi napor da izbegne debatu o ovom pitanju. To je očigledno bili u martu kada su kolege sa Zapada blokiral einicijativu o agresiji na Jugoslaviju – rekao je.

Zapadni mediji kao vuci u ovčijoj koži srede politike namere, a postoje nastojanja da se diskredituju određene strane, dodaje Nebenzja te pominje da treba da se obezbedi ravnopravan i jednak dijalog bez nametanja rešenja sa strane i da se zaustavi proces u kome BiH klizi ka eskalaciji.

– Sudbina BiH treba da leži isključivo u rukama njenih naroda – dodao je Nebenzja.

Na sednici se obratio i Šmit

Kristijan Šmit, visoki predstavnik koga Republika Srpska ne priznaje istakao je kako je on garant mira u BiH, što se ipaks hondo njegovim postupcima i ne može smatrati istinitim.

Naime on je rekao njegov zadatak da spreči nestabilnost u BiH, te je sramno okrivio Republiku Srpsku za eskalaciju situacije u BiH.

– Pretnje po BiH postoje jer predstavnici RS kontinuirano govore o otcepljenju, odvajanju entiteta od države. Dodik je nedavno izjavio da Bošnjaci mogu imati 25 posto teritorije. Neki su to shvatili kao prostor za etničke incidente. Pretnje po teritorijalni integritet postoje. Samo jedan je primer da se Cvijanović koja je prihvatila pozive da se blokira administrativna linija između dva entiteta, što podrazumeva kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Kao visoki predstavnik smatram da BiH može doći u stanje politički nestabilnosti, ali to se može sprečiti vraćanjem na Dejtonski sporazum, pogotovo kad Evropska unija nudi put integracija. Smatram da je kriza izazvana liderstvom RS-a – naveo je Šmit.

Obraćanje Željke Cvijanović

– Predsedništvo Bosne i Hercegovine, djeluje kao kolektivni tripartitni šef države i u to tijelo sam izabrana iz Republike Srpske, jednog od dva entiteta koja čine Bosnu i Hercegovinu – rekla je ona.

Podsetila je da se druga dva člana Predsedništva Bosne i Hercegovine biraju se iz drugog entiteta, Federacije BiH.

– To jasno pokazuje da Bosna i Hercegovina nije jedna izborna jedinica kada je u pitanju izbor zajedničkih institucija na nivou BiH. To takođe govori da je Ustav BiH, odnosno Aneks 4. Dejtonskog sporazuma, pažljivo koncipiran tako da uspostavi sistem sa dva entiteta sa visokim stepenom autonomije i tri konstitutivna naroda, kao i sa važnim mehanizmima podjele vlasti. Ovi mehanizmi garantuju svim konstitutivnim narodima zaštitu od majorizacije i ravnopravno učešće u upravljanju zemljom.

– Takav princip jednakosti je primenjen za održanje mira. Želela bih da istaknem kritična pitanja koja opterećuju BiH, ali prvo da kažem da se stavovi BiH često tendenciozno prikazuju. Republika Srpska ne krši Dejtonski sporazum niti međunarodno pravo. Naprotiv, zalaže se za striktno pridržavanje Ustava BiH, kao dela ugovora, koji većinu nadležnosti ostavlja u rukama dva entiteta i svakom od tri konstitutivna naroda obezbeđuje mehanizme zaštite njihovih prava. Takođe, poštovanje međunarodnog prava znači da visoki predstavnici moraju biti imenovani u skladu sa procedurama utvrđenim Aneksom 10. Dejtonskog sporazuma i delovati u okviru propisanog mandata.

Foto: Printskrin

Cvijanović je dodala da izazovi sa kojima se poslednjih godina suoačava BiH predstavljaju pretnju da poremete mir u celom regionu te sprečavaju pomirenje u narodima.

– Srpska se protivi zloupotrebi i zaobilaženju naših institucija i odredbi Ustava kao što je, na primer, to slučaj sa aktuelnom rezolucijom o danu sećanja na Srebrenicu. Na pripremi ove rezolucije za glasanje na Generalnoj skupštini UN radi se bez ikakvih prethodnih konsultacija i odobrenja od strane relevantnih i nadležnih institucija BiH – istakla je srpski član Predsedništva BiH.

– Većina izazova se koristi u raznim manipulacijama, koju koriste razni akteri koji ponovo žele napisati Dejtonski ustav. Uplitanje u unutrašnje demokratkse procese, pretnje silom, nepoštovanje vladavine prava i međunarodnog prava, te mešanje u izbore… U središtu svakog spora nalazi se to što prema Dejtonu BiH može da funckioniše konsenzusom. Nažalost dok se srspki i hrvatski predtavnici bore za poštovanje Dejtona, Bošnjaci se bore za centralizaciju – rekla je Cvijanović te dodala da su neretko podržani od strane Zapada.

Cvijanovića je rekla da su visoki predstavnici pretežno na strani Bošnjaka te da krše Dejtonski sporazum.

– Pojedine strane diplomate u BiH i Šmit koji pozira kao neki hibrid, nešto između kolonijalnog guvernera i modernog despota i sve više ima tendenciju da se upliće u demokratske procese donošenja odluke u BiH. Ono je podiglo politički konsenzus koji se podsticao napredak BiH u EU… On je od suštinskog značaja za održavanje mira u našoj državi.

Cvijanović je istakla da se na sličan način zadire i u unutrašnja pitanja i tako OHR pomaže u njihovim postpucima.

– Čak je i rezolucija primer kako mešanje stranog faktora podriva stabilnost.

Cvijanovićeva je dodala kako Lagumdžija podržava nepoštovanje Predsedništva BiH. Nacrt je namerno sakriven od javnosti i o njemu Predsendištvo nije ni glasalo – rekla je Cvijanović, te doladala da nemera koja stoji iza nje, sve samo ne benigna.

Cvijanovićeva je napomenula kako Zukan Helez i Ramo Isak redovno imaju zapaljive izjave u kojima otovoreno pominju vojne sukobe i pozivaju na nasilje.

– Treba reći da ove otvorene pretnje Šmit i strani ambasadori retko osuđuju. Pre samo dve sedmice policijske snage su u Zenici uhapsile dve osobe za koje se sumnja da pripadaju islamistikoj zajednici u FBiH. Takođe korištenje poligona u BiH je omogućeno osobama koje se dovode u vezu sa vehabijskim pokretom.

Cvijanovića je istakla da je BiH među evropskim zemljama imala najviše stanovnika koji su otišli da vode pokrete džihadista u Iraku.

– Vladavina prava je u sedišti EU integracija, a njeni predstavnici isitiču važnost njenog poštovanja, a Šmit dobija tek blagi prekor zbog kršenja istih. Naime on ne odgovara ni jednoj insituciji, Vladi ili sudu. Nejasno je kako se ovo može uklopiti u bilo koji koncept vladavine prava – rekla je ona.

Pomenula je i vođenje sudskog postupka protiv Milorada Dodika i Lukića. Dodala je i sankcije od strane SAD i VB koje se koriste za zastrašivanje.

– Svi koji odbiju da se povinuju Šmitu, neminovno postaje meta sankcija.

Cvijanović je istakla da je ovo kršenje prava i da nema sumnje da je to pretnja stabilnosti i miru u BiH.

– Pored svega navedenog, nastavljaju se napori da se biračima u BiH uskrate prava. Iako najavljena kao tehnička izmena, ona je zapravo politička odluka i dovodi celi izborni proces u BiH. Šmit je i ovaj put prekršio Dejtonski sporazum – dodaje.

CIK sada može da zaobilazi sud pošto joj je Šmit dao pravo da kažnjava svako kršenje njegovog Izbornog prava, pojasnila je Cvijanović.

– Kada su Narodna skupština i izabrani predstavnici preduzeli korake, Šmit i njegovi saučesnici su zapretili prinudnom smenom. Lišavanjem zvaničnika i njihovoh nadležnosti birači su lišeni parava. Svaki put kada Šmit nametne neku odluku to destabilizuje BiH – rekla je Cvijanović. 

Dodaje da se postupci Šmita trebaju što pre osuditi i okončati.

Na početku sednice bilo je reči o situaciji u BiH tokom devedestih godina, tačnije o ratu koji je rezultirao uspostavljanjem Dejtonskog sporazuma.

Foto: Printskrin

Kako se moglo čuti na početku UN nije potpisnik Dejtonskog sporazuma, ali da rade sve na održavanju mira u BiH.

Predstavnik Srbije na ovoj sednici je Marko Đurić.

Foto: Printskrin

Sednica je zakazana na inicijativu Rusije,  koja je kao razloge navela narušavanje bezbednosne situacije i rizike podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, a biće održana u 16 časova po lokalnom vremenu.

Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović zvanično je zatražila obraćanje na sednici Saveta bezbednosti UN putem video-linka. Cvijanović će u Njujorku objasniti kako Bošnjaci rezolucijom o Srebrenici krše Ustav i zakone BiH, preneo je ranije RTRS. Takođe, Sjedinjene Američke Države su uputile zahtev Savetu bezbednosti da se na sednici obrati i Kristijan Šmit.

Kako su “Novosti” pisale u publici će na ovoj sednici po prvi put sedeti srpske žrtve rata u BiH.

Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je po prvi put organizovao da u sedištu Ujedinjenih nacija svedoče srpske žrtve rata u Bosni i Hercegovini i ispričaju svoju priču.