Naša šampionka u atletici, Ivana Španović, iako se mnogo čega tokom života odricala upravo zbog sporta, trudila se i da uživa u svemu onome u čemu uživaju mnogi, kao sto su i odlasci u kafanu, te tako na samom početku emisije “Balkanskom ulicom” otkriva kakva je privatno.
Balkanskom ulicom, Ivana Španović, drugi deo
Na pitanje autorke i voditeljke Vesne Dedić da li voli da izađe u kafanu i časti muzičare Ivana odgovara sa osmehom:
– Naravno. Galantna sam.
Iako mnogi smatraju da su to retki momenti Ivana pred kamerama Blic televizije kaže:
– Pa u principu, kako mi stvaramo i prilike i nekako to je postala praksa i stvarno svi volimo i timski i porodično i prijateljski i što da ne.
Ivana se budi u 5-6 ujutru, u krevetu je već u 9-10 uveče, ali, ona ipak uspeva da stigne sve pa i da odlazi u kafane i druži se.
– Kao mala sam vrlo jasno znala šta želim da uradim, ali sam znala i po koju cenu želim i šta želim i način na koji želim i nekako ideja je bila da trajem, ali da u svom tom trajanju ne lišim sebe i života mimo staze. Tako da mislim da mi je trebala ta neka širina u svakom mogućem smisu, da bih i u tome, što je bio glavni primarni cilj, da tu budem najbolja verzija. Tako da moralo je i ovo – kaže iskreno Ivana.
Foto: Blic TV / Ringier
Ivana Španović, emisija “Balkanskom ulicom”
Ona važi i za jednu od najlepših sportistkinja, ipak, kaže da u osnovnoj školi to nije bio slučaj.
– Ne, pa kako mogu biti kad sam se šišala kod istog frizera gde i moj stariji brat, znači, kec-trojka. Ne, ali hvala na komplimentima – sa osmehom kaže Ivana.
Bezbrižno detinjstvo u Zrenjaninu i početak bavljenja sportom
Ivana je detinjstvo provela u Zrenjaninu zajedno sa bratom, a priznaje da je on “dobio batina i za njega i za nju”.
– Ta moja hiperaktivnost je baš bila izražena i sve nas je skupo koštala – kaže Ivana i dodaje da tata kaže da je bila “tasmanijski đavo”.
Ivanina mama se poluprofesionalno bavila sportom, dok joj majka nije preminula, ali posle toga nije nastavila, ipak njene medalje visile su na zidu Ivanine sobe i kopkale je šta je to zapravo.
– Kako mama voli da kaže, ja sam nastavila gde je ona stala. Ona je prestala sa 17 godina. Bila je državna prvakinja i u sprintu i u skoku u dalj. A tata kao da je znao šta će doći i da ja treba da je kao nasledim, on je njene medalje koje je ona tada osvojila uramio, u stvari zakucao na nekom platnu i to je visilo u mojoj sobi, iznad mog kreveta i mene je to čačkalo. I, jednostavno, ja sam baš izuzetno takmičarski nastrojena, pa me je zanimalo šta je to moja mama radila i zašto sada ona to ima, a ja to nemam. “I šta je to, i šta je to, pa znaš, trčiš, skačeš” i onda su me odveli na prvi trening i prvi zadatak mi je bio da prevaziđem mamu u broju medalja, a onda ide da izgubi, da u stvari ona izgubi od mene prvu opkladu. I s tim je sve i krenulo – ističe Ivana.
Foto: Blic TV / Ringier
Ivana Španović, emisija “Balkanskom ulicom”
Ivana i mama su se tada kladile u mobilni telefon.
– Davno je to bilo, to je bila osnovna škola i bio je uslov da moram da pobedim na tom državnom prvenstvu i da moram da skočim državni rekord. To je u stvari bila moja prva pobeda i moj prvi državni rekord. I telefon – kaže Ivana.
Uspesi i neuspesi
Ivana je posle toga nastavila da niže uspehe, a na pitanje kada je postala svesna da je ostvarila nešto što nije nijedna Srpkinja pre nje kaže:
– Mislim da niko od nas sportista o tome ne razmišlja na taj način. I sada kada se osvrnem na karijeru, ja sam počela sa 7 godina, prvo veliko međunarodno takmičenje sam imala sa 15 godina i eto sve do sad mi bukvalno merimo vreme od takmičenja do takmičenja i sve to mnogo brzo prolazi, uopšte ne razmišljaš šta je sada to nešto sledeće što mi fali. To je sve neki kontinuitet, sve dok ima smisla i sve dok osećam da u meni ima još nečega da se da, ja ću eto ostati.
Na pitanje koliko još u njoj ima tog nečega, odgovara:
– Pa ima mnogo, ali volela bih eto da zaokružim ceo taj mozaik sa Parizom i sa olimpijskom medaljom. Zlatna mi nedostaje.
Pročitajte još
(VIDEO) “SINOVI I JA SMO ORTACI, RAJA” Dejan Matić sa suprugom je više od decenije u braku, imaju dva sina: “Ja sam za što više dece, ne kažem da sam stao, možda ih bude još”
(VIDEO) “POSLEDNJIH 15 DANA SAM PROVELA SA NJIM” Marija Vicković o bolu kada joj je umro tata, borbi sa autoritetima i trenutku kada je IZBAČENA IZ STANA
Ivana je imala i neuspehe tokom karijere, jedan od njih je bio i Tokio.
– Ja sam u kvalifikacijama bila dobra, skočila sam 7.1, ali to je bilo prvi put da je finale bilo u jutarnjim časovima. Međutim, u tom Olimpijskom selu situacija je takva kakva jeste i osvojili smo medalje i sve je bilo super, međutim ja sam legla da spavam i u tom čekanju da zaspim bilo mi je vreme da ustanem i ništa nisam spavala i imala sam energije koliko sam imala za to neko zagrevanje i dok je bilo predstavljanje i kako smo krenuli, ja sam se samo ugasila. To je sport, nema tu sad neke preterane filozofije. Na tom istom takmičenju u tom danu, postoji nas deset koji vredimo za apsolutno jednu istu daljinu, isto vreme, ali nekom, jednostavno, faktor sreće, inspiracije, čega god, nekom se posreći više, nekom manje. To jednostavno nije bio moj dan, ali niti to umanjuje tu neku moju realnu vrednost i samim tim ništa mi se nije značajno promenilo, samo jedino što je, kao, žal zbog toga što čekaš četiri godine za sledeći, ali ništa drugo – kaže otvoreno Ivana koja objašnjava i kako se nosi neuspehom:
– Pa ja se, recimo, mnogo lošije nosim sa lošim treningom, nego sa lošim takmičenjima zato što, u principu, moje izvođenje u stvari na treningu i na takmičenju je apsolutno identično samo što me na treningu niko ne gleda, a na takmičenju se to moje izvođenje ocenjuje. I, samo takmičenje to je, ja mislim, najlakši deo posla jer jednostavno to je trenutak i prođe brzo isto kao što prođe i to slavlje. Dok izađem sa borilišta, dok me dočeka žena ili čovek za doping kontrolu, dok ja prođem novinare, dok ja izađem sa stadiona, eto, taj moj trenutak je prošao u svemu tome. I ja se vraćam u hotel i mi tu slavimo, pričamo, srećni smo, ali ja kad legnem da spavam, opet ujutru kad ustanem, kao da se taj trenutak nije ni desio, praktično.
Foto: Blic TV / Ringier
Ivana Španović, emisija “Balkanskom ulicom”
Osim neuspeha Ivana ima i omiljene trenutke, kaže “jedan od njih je kada smo bili domaćini prvog evropskog 2017. godine”, kao i London 2017. godine kada nije postala svetska prvakinja zbog čuvenog broja.
– Pa desilo se, jednostavno to je neko ostalo staro pravilo, mi dobijemo obične papirne brojeve i mi to zakačimo zihericama i sad naravno ti si zagrejan, znojiš se, skidaš se, oblačiš se, to se non-stop kida. I sad ko uopšte treba da razmišlja o broju da li će ostati na mestu ili neće u moment kada treba razmišljati o skoku, a Goran ne znamo o čemu razmišlja, mislim znam, ali ne treba da razmišlja o broju. Jednostavno, tako se zadesilo da baš tad nismo proveravali još jednom. Ali drago mi je to da bar su toliko sluha imali da je u stvari taj moment bio presedan da se to skloni. Čekala sam šest meseci da bi postala svetska prvakinja – kaže naša najuspešnija atletičarka.
Ume i da opsuje
Tada je Ivana kaže i opsovala, a na pitanje da li uvek opsuje odgovara:
– Uvek, ja psujem i kad je dobro i kad nije. Malo je nezgodnije kada je takmičanje pošto smo ozvučeni i onda moram da razmišljam, nemoj sad da psuješ, čuće se na TV-u.
Ivana Španović je detinjstvo provela u Zrenjaninu kada se kako i sama kaže mnogo lepo družila i taj period pamti kao najlepši period u odrastanju.
– U tom nesrećnom vremenu imala sam srećno detinjstvo i bila sam dete i mnogo smo se lepo i družili. Stvarno to pamtim kao jedan jako lepo period. Sećam se tog perioda koliko se sećam, ali sećam se i kroz priču. Nekako, sve to što je možda materijalno falilo mi smo nadoknadili na drugi način i stvarno mi smo imali, da kažem, koliko je moglo da imamo, bezbrižno detinjstvo, ali imali smo jedni druge i družili smo se i provodili smo vreme drugačije sigurno nego što današnja deca provode vreme, nažalost. Ali, opet su bila srećna vremena. Mislim, eto, ako to sve zanemarimo, mi onako, međuljudski odnosi, bili su dobri – ističe Ivana.
Foto: Blic TV / Ringier
Ivana Španović, emisija “Balkanskom ulicom”
Ivana je kao i svi sportisti uvek na režimima ishrane, danas kada dolazi kod mame i tate nije joj teško da odoli mnogo čemu jer kako kaže “imam tu sreću što mama moja pazi više na ishranu”.
Šminka, frizure i dobar izgled koji utiče na sampouzdanje
Naša najuspešnija atletičarka je imala razne faze kada su frizura i šminka u pitanju pa je tako i sama tokom emisije “Balkanskom ulicom” koja se emituje samo na Blic televiziji nedeljom u 16.30 sati pričala o nekim detaljima i svojim postupcima. Jednom prilikom se pred takmičenje ofarbala u crno pa je na sve dobila i sunčanicu.
– Ali to tako liči na mene – kaže Ivana.
Na takmičenjima kaže nije imala simpatije.
– Ne, nisam imala simpatije zato što su to ljudi sa kojima ja provodim vreme, jednostavno samim tim meni to ništa nije privlačno, zato što svi se mi tu na isti način borimo sa svojim demonima i radimo istu stvar na isti način i budimo to nešto isto u sebi, onda to ne može da mi bude privlačno i zanimljivo – kaže Ivana koja je u pomenutoj emisiji pokazala fotografije iz različitih perioda te istakla da je na nekima bila našminkana, a onda objasnila i zašto.
– U krajnjoj liniji nama baš uticaj na rezultat, mislim na samo izvođenje utiče mnogo samopouzdanje, to kako se ti osećaš, pa naravno da je devojci svakoj i bitno da se oseća lepo. Meni u stvari tu najveću snagu na samom takmičenju daje onaj momenat kad ja stanem, kad se skinem u onaj dres i kad se pogledam, to je to – kaže Ivana.
Ivana je bila hiperaktivna kao mala.
– U jednom momentu sam trenirala uporedo i rukomet i odlazila i na plivanje i sve što sam mogla, ali sam onda morala da odlučim čime želim da se bavim i ostala sam u atletici. U stvari, za atletiku sam se opredelila samo zato što je to individualan sport i što baš od mene samo zavisi na kraju krajnji taj ishod. Ja jesam timski igrač jer imam ljude oko sebe i jednostavno to tako mora i na kraju ja jesam samo ta koja izađe na zaletište i to nešto uradi, ali jednostavno to je ceo projekat iza mene. U rukometu, to nešto mi je falilo jer ovako mogu da se oslonim na to da znam da sam nešto pogrešila ili dobro uradila i onda znam za sledeći put – priča naša najuspešnija atletičarka.
Foto: Blic TV / Ringier
Ivana Španović, emisija “Balkanskom ulicom”
Iako se mnogo toga odricala zbog sporta Ivana na pitanje da li ikada uzme alkohol odgovara:
– Što da ne? Šta fali? Naravno da da – na šta se Vesna nadovezala:
– Ja da sam vrhunski sportista, kapi jedne..
– Au, da, i živeli bi na brokoliju i na ribi – kaže sa osmehom Ivana i ističe da ne voli pečenje, da nije baš neki fan ni roštilja, ali da slatko mnogo voli – a na pitanje čemu bi najteže odolela dok je na režimu, odgovara:
– Rakiji i nutelli. Ali mora biti domaća, kajsija.
Foto: Blic TV / Ringier
Ivana Španović, emisija “Balkanskom ulicom”
Razgovori sa psihologom
Ivana je, kaže, miks svojih roditelja, što je shvatila u poslednjih godinu dana od kada priča sa svojim psihologom.
– U stvari ja sam tek tad u tim razgovorima shvatila koji sam miks mame i tate i šta je u stvari to što sam pokupila od tate, šta od mame. Fizički sam ista mama mislim mama i dalje može sa mnom da se takmiči u energiji, a tata se malo ulenjio, ali u principu miks sam. Tata je onako romantizer, voli da čita, da piše, pisao je pesme kao mlađi i sa njim više volim da razgovaram kad mi treba onako malo da se primirim i da se nacentriram ponovo, a kad treba neka akcija neki gas, onda sa mamom – kaže Ivana Španović.
O tome koliko je samopouzdanje bitan faktor u svakom uspehu, Ivana takođe priča u emisiji “Balkanskom ulicom” kada je istakla i “da je u stvari ključna stvar da nađeš komfor u diskomforu”.
– Mislim, šta je najlakše što može da uradiš kada se ne osećaš dobro ili kada ti ne ide, jeste da odustaneš. Pa, mislim, što bi onda i kretao ako ćeš da odustaneš. Cela poenta je samo da nađeš neku frekvenciju na kojoj možeš jednostavno svakog dana to nešto da radiš i da pronalaziš načine da u tome postaješ bolji. I mislim da je u stvari to koliko mi radimo isključivo sami na sebi, u kojoj meri, u kojim stvarima, je u stvari najbitnije za tvoje samopouzdanje. A to sad kako te drugi vide i šta misle i da li te hvale ili ne, da li te podržavaju ili ne to je toliko malo u odnosu na to kako se ti zapravo osećaš. Tako da, mislim, samo taj neki konstantan rad i pozitivan pristup ništa drugo. Nije neka naučna fantastika, ali je proces – kaže Ivana a na pitanje kada je ona to naučila odgovara:
– Pa onog momenta kada sam u stvari shvatila da kako god ti mišljenje da imaš o meni, meni nećeš promeniti one koje ja imam sama o sebi.
Nikada nije pomišljala da odustane od atletike
Iako je Ivanin put, baš kao i svakog sportiste veoma težak, nikada nije došla u sitauciju da odustane i stavi tačku na atletiku.
– Mene i kad uhvati taj neki trenutak, ja kažem šta imam, svoj repertoar, opsujem, kažem završili smo trening, spakujemo se i to je to i onda sledeći trening bude dobar, ali, niko me prvobitno nije ni forsirao na ovo, niti me je uslovljavao, to je sve moj ideja, to je moj neki mikrosvet i to sam ja sad zamislila i niko van toga ne zna šta u stvari, ja želim, šta mene čini srećnom ili ne – kaže Ivana.
Više ništa ne ćuti
Tokom razgovora o treneru Goranu sa kojim se u početku uopšte nije uklopila zbog čega su napravili pauzu od mesec dana kada su seli i sve diretno rekli jednog drugom povela se priča i o tome da li je naučila da bude direktna i odmah da saopštava šta joj smeta i u prijateljstvu i u poslu i u partnerskim odnosima ili postoji malo naš patrijarhalni sindrom, da malo ćutim, da vidim koliko mogu da izdržim pa da verbalizujem, Ivana kaže:
– Što je najgore od svega, ja sam uvek ćutala dok ne dođem do tačke pucanja pa to na kraju jako lošu konotaciju dobije i prenaglašeno sve ono loše i odstupim skroz od one suštine šta je trebalo prvo da se kaže. To odavno više ne radim i jednostavno ta neka naša komunikacija je sad onako baš kako treba. Ako ima nešto da se kaže, može da se kaže odmah tako kako jeste i onda znaš da nemaš glavobolja. To je nešto, kada završimo, završili smo i to je to.
Foto: Blic TV / Ringier
Ivana Španović, emisija “Balkanskom ulicom”
Ivana sa porodicom ima odličnu komunikaciju, ali postoje i oni koji je kritikuju, a to je njen brat.
– Mi recimo nemamo tu komunikaciju srećno, bravo, ne to nikad, ali kada onako sa te neke kao ljudske strane i možda onako kao stariji brat, kada ima potrebu nešto da mi kaže, on to ne naglasi, provuče taman onako da mi potrefi živac da se ja malo zapitam i u stvari on mi je, ja mislim kao tihi aplauz u celoj toj priči ali ima ogroman uticaj na mene, jer nekako ja osećam da to što on nije uspeo, nije bio malo onako srčaniji da istraje u tom nekom lošem periodu koji je njemu nastupio, on jednostavno nije mogao da se nosi sa nekim stvarima u fudbalu, nešto nije mogao da prihvati i on je rešio da se iz toga skloni i njega to sad jede i “što mi niste rekli da nastavim i što se niste zauzeli više za mene, ovako ili onako” i onda nekako osećam da i zbog njega ja moram da uspem i mislim da on to oseća i zbog toga sve to doživlja na način na koji doživljava. U principu, na kraju krajeva njemu, da li sam osvojila jednu medalju, pet, nije ni bitno, njemu je bitno kad me vidi da li se ja smejem, da li ja izgledam onako kako treba i to je to – kaže Ivana koju brat zove šišmišu, dok je mama i tata zovu Ikica.
Ivana u pomenutoj emisiji priča i o svojim strahovima, koje kako ističe ima svako od nas, a onda je pomenula i da je zovu tetka Ivana, kao i velika Ivana, a zašto saznajte u “Balkanskoj ulici” u nedelju u 16.30 sati samo na Blic televiziji.
Ivana nema mnogo bliskih ljudi u svom okruženju, a kaže da nikada među njima neće biti onih koji su negativni.
– To što imam držimo se zajedno i čuvamo se i retko koga puštam novog u svoj život, vrlo sam obazriva – kaže Ivana.
Rođena je u Zrenjaninu, ali živi u Novom Sadu, često i putuje, na pitanje gde se prvi put poljubila Ivana kaže:
– Zrenjanin. Ispred zgrade, tada sam živela u zgradi – kaže Ivana i na pitanje da li je plav ili crn kaže:
– Plav.
Na konstataciju autorke i voditeljke Vesne Dedić “i lepo te poljubio” Ivana kroz smeh kaže:
– To neću odgovarati da li me lepo poljubio, ostaviću za sebe, traume zadržavam za sebe. Nije pitanje kakav je poljubac bio nego kako sam se ja osećala u tom poljupcu, ma nikako. Bukvalno pobegla, neću da ispirčam, ali nisam zadovoljna.
Sa 19 godina se odselila iz Zrenjanina
Iz Zrenjanina u Novi Sad Ivana je prešla sa 19 godina kada je završila srednju školu.
– Tako se namestilo, ja sam imala i ponude sa nekih koledža u Americi i to je u stvari bio trenutak gde je trebalo da presečem da li želim da ostajem ovde ili želim da idem preko. Ostala sam ovde, prešla sam sa Goranom da radim i prešla sam u Novi Sad. Posle te juniorske svetske titule jednostavno tim tempom i na takav način bilo je samo pitanje da li ću izdržati još godinu, dve, tri koliko će meni to sad biti zanimljivo i da li uopšte ima smisla za neki dalji napredak i onda sam u stvari rešila da zbog mene takve kakva jesam, za mene je bilo idealno da ja ostanem u Srbiji i da jednostavno ovde sebi napravim idealne uslove i da budem u mestu gde ja jesam svakodnevno pred nekim kao ispitom i gde postoje ti neki kao pritisci i očekivanja i to je samo sve trebalo da pridoda smisao još više toj mojoj želji da ovde u onakvim uslovima kakve smo mi imali napravimo nešto što jesmo danas.
Ivana je tada kada je došla u Novi Sada već bila u vezi.
– Ja sam tada već bila u vezi sa momkom i onda je on rekao gde ti ideš, idem i ja sa tobom i onda smo bili u Novom Sadu zajedno. Ja sam tada uveliko spremala sve, kao velika, što bi rekli – kaže Ivana a na pitanje da li je u životu za sve odgovorna odgovara:
– Samo za sebe nisam odgovorna tu sam najmanje. Više vodim računa o drugima nego o sebi.
O ljudima u svom okruženju
Koliko nije lako biti profesionalni sportista zna uprvao Ivana Španović, ali posledice toga ne trpi samo ta osoba, nego ipak malo i okruženje koje nije samo porodica koja je uvek tu uz nju. Kako je istakla Dunja Ilić, psiholog, neki novi ljudi kojima je bilo milo da budu u krugu ljudi Ivane Španović negde nisu mogli da razumeju kada je sport morao da bude na prvom mestu.
– Da, apsolutno, svima to deluje onako prilično zavodljivo, zanimljivo jer svi mi imamo potrebu za tom nekom pažnjom, za podrškom, za nekim znakom odobrenja, čega god, jer svi nekako volimo taj alfa momenat u svom poslu ili čemu god što je bitno, taj egoistični deo svi imamo i ne možeš, što pre prihvatiš i shvatiš u stvari kada se to, u čemu se ogleda, tu si već pre na konju i možeš to mnogo lakše da savladaš i obuzdaš i teško je zato što se neko, ti se pojaviš u mom životu ili ja u tvom, i sad to kako ja zamišljam da tvoj život izgleda, refleksija toga na mene u stvari bude sušta suprotnost onoga što sam ja u stvari očekivala jer ja očekujem da ja budem ista ta figura u tvom životu, a jednostavno to ne može. Zato ja to stalno pričam i kad kažu da osvojila si medalju, ne kažem osvojila sam ja, osvojili smo je, timski mora sve. Bilo koji odnos uvek mora timski i na kraju krajeva ja mislim da je samo esencija svakog odnosa samo to neko razumevanje. Ne mora ni podrška u ne znam kakvoj meri, samo razumevanje, bolje od bilo čega – kaže Ivana na šta se Vesna nadovezala da postoji statistika da žene koje su vrlo uspešne, imale su partnerske odnose gde se taj neko ume diviti ali ne ume da plati ceh tog zajedničkog uspeha te je usledilo pitanje kakva je Ivanina istorija partnerskih odnosa.
– Baš je široka tema, ja sam nekako u svakom odnosu nebitno da li je prijateljski, partnerski kakav god, meni je najbitnije da u svakom momentu ja znam ko sam ja i čime ja raspolažem i u čemu nisam dovoljno dobra ili u čemu još mogu da se unapredim, ali mi je isto bitno da tu sliku imam i od tebe. Ako ti nisi svestan sebe ne znaš ko si, ne znaš šta si, jednostavno ja tu ne mogu ništa. Ne mogu da radim za tebe na tebi i u stvari tu nastaju problemi ja mislim – ističe Ivana, a na komentar da je to shvatila na vreme jer žene su pokušavale da bude i mame i vaspitačice, kaže:
– Ja mislim da je to nama usađeno, imaš kao potrebu, mi žene, mi ćemo nešto da popravimo, nećeš ti ništa da popraviš, batali, pusti.
Foto: Blic TV / Ringier
Ivana Španović, emisija “Balkanskom ulicom”
Period aktivne karijere Ivane Španović polako dolazi kraju, a kada pomisli na taj period posle, emocija koja preovladava kod nje je:
– Lepa. Lepa, što da ne. Ovo je samo jedan segment u kojem sam se ja pronašla samo zato što sam osetila da tu postoji neki talenat i nešto za šta se vredi boriti i u šta ulagati ali sad najmanje od svega što radim je da sad odem na trening i da istreniram i da odem na takmičenje i da skočim znači to je najmanji posao. Sve ovo što radim mimo toga je bilo vreme koje mi je dato pored ovoga da radim na sebi u nekim drugim sferama gde mogu sebe da pripremim za neka sledeća interesovanja posle ovoga.
Iako, kako kaže psiholog Dunja Ilić, 90 posto sportista ne razmišlja tako unapred Ivana kaže:
– Pa to sad ima baš puno primera da li se neko, možda devojka… Eto ja jedva čekam da se ostvarim u ulozi majke i to su neke lepe stvari ali jednostavno život je imao druge planove za mene.
Imala je rolerkostere više puta u životu
Ivana iskreno priča i o trenucima sreće i tuge i kada je karijera ali i kada je privatan život u pitanju te se osvrnula i na to da misli da je najveća trenutno radost to što su iz porodice njoj najbitniji ljudi živi i zdrav. Imala je, kaže, i trenutke sreće i tuge i rolerkostere.
– Imala sam rolerkostere više puta u životu, ali nijednom toliko da nije prošao. Jednostavno mislim da tajna u svemu tome jeste proces prihvatanja, odbacivanja i nastavka, tako da, to je to, toliko je jednostavno – kaže Ivana.
Ivana je u decembru rekla “ne” braku, a na pitanje Vesne Dedić da li će o tome sada ili za 3-4 godine kaže:
– Pa, mislim, u ovom trenutku apsolutno je nebitno jer, završeno je i to je to.
Blic televiziju možete da gledate na MTS Iris TV na KANALU 117, a na platformama Supernova i m:SAT na broju 17. Brojne emisije, serije i filmovi uz koje ste navikli da započnete, ali i završite dan sada će se emitovati na novom broju.
Foto: Blic TV / Ringier
Gde gledati BLIC TV SRBIJA