PO tradiciji koja traje vekovima, dve velike “ratarske sveće”, posle dočeka kod česme “Devet Jugovića”, gde su ih doneli meštani iz dva pravca, i litije, svečano su unete u crvu Manastira Tronoša, srednjevekovne zadužbine Nemanjića, stare 707 leta. Nove, voštanice će biti zapaljenje na Vaskrs.Ostaci prošlogodišnjih sveća iskorišćenji su za izlivanje novih, uz novi vosak koji su darovali vernici i okolnih mestaa.

foto v mitrić

Ove jedinstvene sveće, koje su pre više vekova počeli, ovde, da prave monasi koji su došli sa Svete Gore visine  su oko 1,5 metara i težine više od 50 kilograma.

Vesna i Zoran  Marjanović, domaćini iz Tršića, kao i drugi, i ranije njihovi preci raduju se  drevnom običaju. Marjanovići kažu da de sveće izlivaju  od čistog voska, u domovima domaćina u neposrednoj blizini manastira Tronoša.

Dar od osoblja VMA

U MANASTIRSKOJ crkvi, s ponosom, pokazuju još jednu sveću, na samom ulazu, kojom su manastir darovali zaposleni na Nefrološkoj klinici Vojno-medicinske akademije iz Beograda i njihovi prijatelji.

– Kad smo saznali za ova divni običaj, oduševili smo se, pa smo, pre nekoliko godina, odlučili da i mi darujemo Tronošu jednom takvom svećom – kaže ugledni beogradski lekar, akademik profesor dr Zoran Kovačević.

-Reč je  o običaju koji je od davnina “zaštitni znak” ne samo ovog dela Srbije – kaže Zoran Marjanović. – Po predanju, ljudi su počeli da izlivaju i daruju ove sveće kako bi im njive rodile. Pale se na svaki praznik i obavezno nedeljom. I uvek ih donosimo na veliki četvrtak.

– I u vreme najvećeg siromaštva ljudi ovog kraju su lili i donosili ove, velike sveće, koje su i dar i ukras ispred oltara, pa tako čine i njihovi potomci. Deo sveće, koji ne izgori, dajemo meštanima, pa i to koriste za livenje novih – kaže duhovnik Tronoše, arhimandrit Nikolaj.