NA pregovaračkom stolu u Briselu, više od decenije od potpisivanja Briselskog sprorazuma, koji nedvosmisleno predviđa osnivanje Zajednice srpskih opština po preciziranim pravilima i čiji je garant upravo Evropska unija, našao se opet novi predlog o ZSO?! Njega su najpre Beogradu i Prištini predstavili emisari Francuske, Nemačke, Italije, EU i SAD, a onda se polemika vodila pre dva dana na sastancima u centru evropske administracije bez otkrivanja šta je nova ponuda, koja je, jasno je, drugačija od već utanačenog predloga.

Foto: D.Z.

Prema Briselskom sporazumu iz 2013. godine, koji je zatim i dopunjen principima o ZSO iz 2015. godine, Asocijaciju čine opštine sa većinski srpskim stanovništvom. Ona ima svoj statut, predsednika, skupštinu, savet, obeležja, odbor, kancelariju za žalbe, sedište i budžet. Njen zadatak je da vrši nadzor razvoja lokalne privrede, obrazovanja, primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite, koordinisanja urbanog i ruralnog planiranja, usvaja mere radi poboljšanja lokalnih uslova života povratnika na Kosovu, sprovodi razvojne aktivnosti… Takođe, ima pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, da bude suvlasnik kompanija koje pružaju lokalne usluge, da zaključuje ugovore, uključujući i one o radu. Budžet ZSO može da se puni i iz Beograda, a ona se može raspustiti samo odlukom njene skupštine, koja je usvojena dvotrećinskom većinom njenih opština članica.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borelj, posle odvojenih susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom tzv. Kosova Aljbinom Kurtijem, rekao je da se “zahteva od Beograda i Prištine da se dodatno angažuju u procesu normalizacije odnosa”.

– To se može uraditi samo u okviru dijaloga, jer je to jedini način da napreduju na evropskom putu. Nastavićemo da insistiramo i radimo na tome. I Beograd i Priština odbili su predlog za osnivanje ZSO koji im je ponudila EU – rekao je Borelj, ali nije otkrio šta u njemu piše.

Posle razgovora sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, kancelarom Nemačke Olafom Šolcom, premijerkom Italije Đorđom Meloni, izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i Boreljom, predsednik Vučić izjavio je da se “papir koji je 21. oktobra u Beograd donela tzv. velika petorka odnosi na formiranje ZSO i ocenio je da je on solidna osnova za nastavak razgovora, kao i da je Beograd spreman da radi na njemu i da se odmah ide u primenu”.

– Papir se odnosi isključivo na formiranje ZSO. Ne mogu da govorim o detaljima, jer nije dogovoreno. Mi smo za taj papir rekli da je veoma dobra osnova i da smo spremni da radimo i da odmah idemo u primenu. Uz jednu važnu stvar o kojoj sam u više navrata govorio, a ponovoio sam i u Briselu – nema članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama, ne priznajemo nezavisnost Kosova, integritet Kosova. Za nas su važni principi iz 2015. godine o ZSO. Srbija može da finansira različite aktivosti poput školstva i zdravstva, a zna se koliko ometanja ima od strane Prištine po tim pitanjima.

Foto: D.Z.

Ministar odbrane Miloš Vučević naveo je da je jasno da Kurti ne ispunjava obaveze iz Briselskog sporazuma.

– Dobro je da smo imali priliku da ponovimo da nije došlo do primene Briselskog sporazuma već 11 godina. Naravno da smo spremni da razgovaramo o svim predlozima osim onih koji uključuju nezavisnost Kosova i stolicu u UN za Kosovo. Ne prihvatamo nijedan vid de fakto ili de jure priznanja Kosova kao nezavisne države. Sve može da bude na stolu, a pre svega ZSO i zaštita naroda na Kosovu i Metohiji. Siguran sam da Kurti nema nameru da formira ZSO i da će se čvrsto držati tog stava. Istovremeno me i plaše pokušaji da se ZSO formira od strane nekih međunarodnih posrednika, jer će imati jačinu i legitimitet kao NVO, kao dobrovoljačko vatrogasno društvo, bez ikakvih ingerencija – rekao je Vučević.

Izbori na severu što pre

PREDSEDNIK Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da je važno da se lideri strana vrate za sto i da se ranije dogovoreni sporazumi implementiraju. Samit lidera EU, u okviru kojeg se razgovaralo i o KiM, završen je juče, a na konferenciji za novinare, sumirajući rezultate, on je rekao da je liderima objašnjeno šta se očekuje od njih:

– Pre svega da se formira ZSO, pod dva da se primeni sporazum o pečatima. Najvažnije je da se sporazumi implementiraju. To ćemo proveravati, biće posledica i ako se ne implementiraju i ako se implementiraju.

U zaključcima Evropskog saveta navodi se da treba da se obezbedi održavanje novih izbora na severu KiM što pre, uz učešće Srba, da Evropski savet žali zbog nedostatka implementacije sporazuma od obe strane, ističe se i da “zabrinutost zbog bezbednosne situacije na severu i najoštrije osuđuje nasilni napad na tzv. kosovsku policiju 24. septembra 2023. u Banjskoj i očekuje hapšenje počinilaca i da Srbija u tom pogledu u potpunosti sarađuje”.

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić istakao je da se Beograd u dijalogu sa Prištinom ponaša odgovorno i konstruktivno i da je međunarodnoj javnosti poznato ko ne poštuje ono što je dogovoreno još 2013. godine.

– Ono što je za građane Srbije značajno je da je državna delegacija, sa predsednikom Vučićem na čelu, nastupala sa ciljem da zaštiti kolektivna, politička, ekonomska, kulturna, svaka druga prava Srba na KiM, ne proizvoljno izmišljajući nešto novo, već oslanjajući se na ono što je dogovoreno 2013. i 2015. Ne tražimo ništa manje i ništa više od toga – naveo je Đurić.

Diplomata Zoran Milivijević smatra da ZSO obezbeđuje da se stanje na severu KiM deeskalira u suštinskom smislu – da se stvore uslovi za nove izbore, Srbima garantuje normalan život i da se suzbiju sve one stvari koje su dovele do eskalacije:

– Smetnja deeskalaciji i nastavku dijaloga je stav Prištine protiv Zajednice srpskih opština i to je potpuno jasno. Oni neće ni da razgovaraju o tome. Problem je u tome što je ZSO ispregovarana, potpisana, prihvaćena 2013. i Srbija smatra da to treba primeniti.

U poslednjoj deceniji pojavljivali su se razni nezvanični tekstovi neke nove verzije ZSO, a sve u pokušaju da se izigra već postignut dogovor. Tako se, ne primer, pojavio predlog Fondacije “Fridrih Ebert” urađen u saradnji sa Evropskim institutom za mir koji, gotovo u svakom članu, naglašava da sve u vezi sa ZSO treba da bude u skladu sa Ustavom tzv. Kosova. Iz Prištine su mnogo puta stigle poruke da ZSO može biti samo – nevladina organizacija.

Upravljački tim

PREMA Briselskom sporazumu zadatak Upravljačkog tima u kojem sede predstavnici srpskih opština na KiM je da napiše statut ZSO. Tek u maju ove godine u Briselu je predstavljen tekst, ali ga je Kurti odmah odbio i počeo da izmišlja da Priština ima pravo da da svoj predlog. Upravljački tim se u tekstu držao isključivo pravila koja su 2013. i 2015. dogovorena u Briselu.