IZBORNA tišina počela je u ponoć, pa će građani na miru moći da razmisle ko im je u prethodna 43 dana kampanje bio najubedljiviji i kome će dati poverenje na rapubličkim, pokrajinskim i lokalnim izborima u nedelju 17. decembra. Doduše, mir neće biti baš kompletan, jer se ćutnja ne odnosi na društvene mreže, pa je pitanje da li “pauza” u doba interneta ima smisla.
Foto Shutterstock
Zakon kaže da je izborna tišina period tokom kojeg je u medijima i na javnim skupovima zabranjeno da se objavljuju procene rezultata izbora, predstavljaju kandidati i njihovi programi, birači pozivaju da glasaju ili ne glasaju… Počinje 48 sati pre izbornog dana i traje do zatvaranja biračkih mesta. U blizini punkta za glasanje, odnosno na 50 metara udaljenosti, zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i propagandnog materijala.
U Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Belgiji, Holandiji i Švajcarskoj, ne postoji izborna tišina. Vrhovni sud SAD je 1992. godine odlučio da kampanje mogu biti ograničene samo u toku izbornog dana, isključivo na biračkim mestima i u prečniku od sto stopa oko njih, a šira ograničenja bila bi neustavna sa aspekta slobode govora. Honduras je kontra primer i u ovoj zemlji se političke poruke ne smeju čuti pet dana, a u Slovačkoj čak sedam.
Najveći broj država se odlučio za to da tišina traje 24 sata pre dana za glasanje, i to pravilo važi u Jermeniji Azerbejdžanu, Bosni i Hercegovini, Rusiji, Singapuru, Španiji… U Argentini, Egiptu, Crnoj Gori, Mozambiku su pravila kao kod nas. U Češkoj se “ćuti” tri dana, kao i u Indoneziji, a u Severnoj Makedoniji, Mađarskoj i Italiji samo u danu za glasanje.
U Južnoj Africi imaju dve kategorije – političkih događaja, ali i aktivnosti, koje su drugačije od izbornih. Prvi su otvorena kampanja i zabranjeni su na dan glasanja, a drugi su dozvoljeni van propisane udaljenosti od biračkog mesta, a onda stranke postavljaju štandove tik uz dozvoljenu granicu.
Šveđani nemaju zakonsku regulativu o tišini, ali je nepisano pravilo stranaka da pred izbore “džentlmenski ćute”.
Iz CeSID-a objašnjavaju da izborna tišina ne može da ima smisao kao kada je uvedena:
– Cilj tišine je bio da birači, bez komunikacijskog šuma i poruka, na miru razmisle i donesu izbornu odluku. U eri tradicionalnih medija to je bilo moguće, ali danas je nemoguće imati situaciju u kojoj birači neće videti nešto od političkih aktivnosti ili komunikacije nekoliko dana uoči glasanja na mrežama, internetu… Bilo bi preterano da se izborna tišina preko noći ugasi, ali bi moglo da se razmisli da se skrati na dan za glasanje ili 24 časa uoči.
Kazne do 600.000 dinara
ZAKONOM o izboru narodnih poslanika, za kršenje tišine predviđene su novčane kazne za televizije, radio, štampane medije, internet-portale koju su registrovani kao mediji, a kampanja na društvenim mrežama nije regulisana aktom. Od 100.000 do 600.000 dinara platiće pravno lice koje objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate, poziva birače da glasaju… odnosno ne glasaju za određene izborne liste, dok je kazna za fizičko lice od 50.000 do 150.000 dinara.