Legendarna Edit Pjaf rođena je pre 108 godina. Bila je slavna pariska šansonijerka, kantautorka i glumica koja je postala simbol za hrabrost. Njena muzika je živa i danas, iako nije “moderna”, ali u njenom slučaju zaista važi izreka: Moda je prolazna, stil je večan.
Pjaf je tvrdila kako je na svet došla na ulaznim stepenicama svog doma u ulici Ru de Belvil 72 nakon što se kočija hitne pomoći nije pojavila, ali njena krštenica pokazuje da je rođena 19. decembra 1915. u pariskoj bolnici Tenon.
Iako je ovu priču preradila kako bi zvučala dramatičnije, Pjaf ostale detalje iz svog života nije trebala da prikazuje gorim nego što su bili.
Pjafin život je bio prepun tragedija. Majka ju je napustila dok je bila beba, odrasla je u bordelu, u detinjstvu je četiri godine bila slepa zbog keratitisa, kao tinejdžerka se pridružila svom ocu akrobati i večito putovala, bila je zavisnica od morfijuma, kortizona i alkohola nakon povrede leđa u automobilskoj nesreći, izgubila je ljubav svog života, a na kraju je upala i u finansijsku krizu, piše The Guardian.
Pravog imena Edit Đovana Gasion, nadimak La Môme Piaf (što znači “mali vrabac”) dao joj je njen prvi menadžer Lui Lepli jer je imala snažan glas, a bila je visoka samo 146 centimetara. Njen talenat otkrio je dok je pevanjem zarađivala za obrok na ulicama Monmartra.
Pjaf je čitavog života pevala o ulicama s kojih je potekla
Imala je mnogo ljubavnika, uključujući bokserskog šampiona Marsela Kerdana, s kojim je imala vrlo javnu vezu uprkos tome što je on imao ženu i decu.
Kerdan je uprkos strahu od letenja seo u avion i pošao je da je iznenadi tokom njezinog nastupa u Njujorku 1949. Avion se zabio u planinu Monte Redondo i svih 48 putnika je poginulo. Edit je nakon što je čula vest izašla na scenu i dvaput se onesvestila.
Uvek je govorila da je Kerdan bio njena jedina prava ljubav.
Definicija pariske hrabrosti
Pjaf je sahranjena s najvećim počastima francuske vlasti, i to ne bez razloga. Tokom Drugog svetskog rata, Pjaf je pomogla da se oslobodi 300 ratnih zarobljenika u blizini Berlina.
Pevačica je nagovorila zapovednika logora da joj dozvoli fotografisanje sa zarobljenicima. Te fotografije su kasnije iskorišćene za stvaranje lažnih dokumenata zatvorenika koji su se predstavili kao slobodni francuski radnici u Nemačkoj.
Dve današnje pop dive, Madona i Selin Dion, odale su joj priznanje u danima terorističkih napada na Pariz.
“Znala je šta je bol i patnja. U svom životu je mnogo plakala” rekla je Kristin Lame, sestra Pjafinog drugog muža, Tea Sarapa, piše AP.
“Sigurna sam da bi joj, da je živa, bilo neopisivo žao zbog ovoga što se dogodilo Francuskoj”, dodale je Lame.
“Kada bi zapevala, sve bi stalo”
Diskografska kuća Parlophone obeležava stotu godišnjicu njenog rođenja specijalnim boks setom od 20 CD-ova pod nazivom Intégrale 2015. Boks s 350 snimaka, među kojima su i snimci jednog intervjua iz 1962. i sedam nastupa uživo.
“Njen glas ju je izdvajao od ostalih pevača. Kada bi zapevala, sve bi stalo. Svi bi slušali, a njen glas je pogađao pravo u dušu”, rekao je supervizor seta.
Pjaf, među čijim pesmama su najpoznatije La vie en rose, Milord, Non, je ne regrette rien, L”hymne a l”amour, Padam, Padam, Sous le ciel de Paris, umrla je 10. oktobra 1963. od iscrpljenosti i bolesti jetre. Marlen Ditrih je njen glas nazvala “dušom Pariza”.
Stanovnici Pariza 2013. su godine obeležili 50. godišnjicu Pjafine smrti.
“Živela je svoje pesme. Svaka njena pesma bila je kao priča koju je pripovedala publici”, izjavila je Lame, koja je 2013. objavila knjigu “Poslednja ljubav Edit Pjaf”.
“Njene pesme su često bile tužne, ali je u njima uvek bilo malo mesta za nadu i bolje dane”, rekao je Moulin, dodavši da su one predstavljale Editin život, ali i život svakog čoveka.
“To je razlog zašto ju je publika toliko volela”, zaključio je Moulin.
(Kurir.rs/ Net.hr/ L. S)
Bonus video:
02:41
Životna priča Milenka Pavlova o glumi, dva braka i 12 selidbi
Kurir