Huang je imao tri jasne prednosti koje nedostaju većini drugih izvršnih direktora. Prvo, Huangova tehnička stručnost mu omogućava da postavi i izvrši viziju. Drugo, Huang je osnivač, što obično daje neobičnu lojalnost i moć nad kompanijom. Konačno, on je tehnološki izvršni direktor sa najdužim stažom u novijoj istoriji.
Nvidia je stara oko 30 godina, a prvi izvršni direktor i osnivač IBM-a, Tomas Votson, služio je 42 godine u vreme kada je IBM u velikoj meri bio tehnološka industrija i bio čak uspešniji nego što je Nvidia sada.
Tomas Votson je imao iste tri prednosti kao Huang. Kada je Votsonov sin, Tomas Votson, mlađi, preuzeo vlast, nasledio je te iste prednosti i podigao IBM na još veći nivo time što je bio aditivni. Huang ima sina Spensera, koji radi u Nvidiji, ali njegov pravi naslednik je veštačka inteligencija, što sugeriše da bi to mogao biti ili njegov ili Spenserov naslednik.
Zašto je posao izvršnog direktora prekinut: problem prekomerne nadoknade Izvršni direktori su previše kompenzirani, a to stvara značajne finansijske i operativne probleme iu javnim i privatnim kompanijama. Generalni direktori nisu uvek bili najbolje plaćene pozicije.
Današnji izvršni direktori su previše kompenzovani, a to dovodi do tri velika problema:
Disparitet stvara trenje među zaposlenima koji osećaju da rade posao dok generalni direktor dobija sve nagrade. Ova situacija je posebno problematična kada izvršni direktor uvede otpuštanje ili plan smanjenja plata, a zaposleni smatraju da se prema njima postupa nepravedno, s obzirom da izvršni direktor, čak i uz smanjenje plata, zarađuje ludi novac. Ovo smanjuje lojalnost generalnom direktoru, čineći kompaniju manje efikasnom i manjom verovatnoćom da će ključni zaposleni ostati u kompaniji.
Izvršni direktor je motivisan da nabavi stvari kojima je, zauzvrat, potrebno upravljati, odvraćajući od obavljanja posla za koji su plaćeni. Neki izvršni direktori imaju više vila, jahti i kolekcija retkih automobila koje su zavidne, ali ovim stvarima se mora upravljati i oduzimati vreme izvršnom direktoru da obavlja posao za koji su angažovani. Ovo dodatno pogoršava osećaj u rangu i fajlu da ih generalni direktor koristi, posebno kada dođe do smanjenja.
Ova prekomerna kompenzacija može da prenese osećaj da izvršni direktor može da radi šta god želi. Toliko su navikli da imaju ludi novac i ekstremni autoritet da shvataju da pravila ne važe za njih i otkrivaju na teži način na koji neka pravila rade. Otpušteni izvršni direktori zbog mizoginije, lošeg rukovanja imovinom kompanije i drugih vrsta lošeg ponašanja su uobičajeni i veoma ometajući kompaniju.
Prednost u kojoj uživaju osnivači
Uspešni osnivači imaju tendenciju da daju prioritet kompaniji i često nisu poznati po prekomernoj potrošnji. To ne znači da ponekad ne troše preterano (Bil Gejts jeste napravio hotel od kuće, a zatim zažalio), ali njihova imovina ne umanjuje značajno njihov fokus na svoju kompaniju i ljude.
Dakle, iako mislim da prekomerna nadoknada degradira njihov učinak, čini se da to ne čini na materijalni način jer su njihov posao i hobi i kompanija i njihova prava strast, i stoga su u stanju da nadmaše svoju veću kompenzaciju- zasnovani vršnjaci.
Osnivači takođe bliže poznaju kompaniju jer su rukovodili njenom izgradnjom. Oni znaju bolje od bilo koga za šta je kompanija sposobna i mogu bolje da postave ostvarivu viziju za budućnost firme. Unajmljeni izvršni direktori možda nikada neće zaista razumeti za šta je firma sposobna i u potpunosti izbegnu „stvar vizije“ jer ne žele da se na njih gleda kao na neuspeh.
Problem sukcesije sa osnivačima
Kada osnivač ode, kompanija kao da gubi svoj put. Kada su proučavali IBM-ov pad i skoro kolaps, i bilo je jasno da je IBM počeo da umire kada je Tomas Votson mlađi otišao. Zanimljivo, nije počelo da umire kada je Tomas Votson stariji otišao jer je Jr. efektivno iskoristio prednosti svog oca i poboljšao ih, pošto je bio pripreman da to uradi.
Ipak, IBM ima najbolji interni program obuke izvršnih direktora i najdublju klupu potencijalnih izvršnih direktora od bilo koje druge kompanije, morao je jednom da izađe van te strukture, resetuje, a zatim ponovo izgradi jer je ova sposobnost „osnivača“ izgubljena u prelazu.
Korporacije bi trebalo da budu večne, iako izvršni direktori osnivača ne žele uvek da budu jer ne žele da ih zaseni njihov naslednik. Votson stariji je bio jedan od izuzetaka jer je on, kao što bi većina očeva trebalo, želeo da njegov sin bude još uspešniji od njega.
Čini se da nasledstvo nije prioritet u većini firmi. Čini se da je većina izvršnih direktora više zabrinuta da će njihov naslednik biti izabran prerano – i to sa dobrim razlogom, jer se to često dešava, što je u suprotnosti sa dobrim procesom sukcesije.
Digitalne ljudske prednosti
Nvidia je kreirala koncept „digitalnih ljudi“. Danas su napravljeni uglavnom za prodaju i korisničku podršku, ali bi mogli da evoluiraju u zamene za skoro svaki posao. Na primer, Cognition Lab je upravo lansirao prvog softverskog inženjera AI po imenu Devin, koji može samostalno pisati aplikacije. Može da završi poslove u realnom vremenu objavljene na Upvork-u i samostalno je rešio 14% GitHub problema koji se nalaze u realnim projektima otvorenog koda.
Ovo je samo početak pojave digitalnih ljudi
Kada je u pitanju sukcesija, digitalni ljudi imaju nekoliko jasnih prednosti u odnosu na nedigitalne ljude. Jedan je da bi digitalni čovek bio stvoren da u potpunosti oponaša osnivača, tako da se to ne bi loše odrazilo na njih. Čak i kada je nadmašio osnivača kojeg je zamenio, njegova teška veza sa osnivačem bi osigurala da osnivač dobije zasluge, tako da je manja verovatnoća da će prethodni izvršni direktor sabotirati trud.
Digitalni čovek nema problem sa nadoknadom jer mu ne bi bila potrebna nadoknada, a ne bi bio ometan ličnim stvarima ili porodicom jer ih ne bi imao ni. Takođe ne bi imao pogone zbog kojih se generalni direktori često loše ponašaju, iako biste želeli da osigurate da je tok informacija koji digitalni čovek prima beskompromisan i da morate da obezbedite da je digitalni čovek okružen dovoljnom bezbednošću, tako da nije mogao biti hakovan.
Drugim rečima, s obzirom na to koliko brzo digitalni čovek može da reaguje, uveravanje da će nastaviti da rade u najboljem interesu firme, njenih zaposlenih i investitora bi bilo još važnije da se osigura da ljudski izvršni direktor ne izađe iz šina.
Zaključak: Zašto će Nvidia imati prvog izvršnog direktora za digitalne ljude
Razlog zbog kojeg će Nvidia biti prva je taj što ima najveću potrebu da sačuva prednosti koje dobija od svog osnivača, Jensena Huanga. Pored toga, Huang je zagovornik veštačke inteligencije, što znači da Nvidia ne samo da vodi u AI rešenjima, već i interno koristi AI. Dakle, Huang je bio značajan pokretač iu stvaranju i korišćenju digitalnih ljudi.
Nvidia ima najveću potrebu, najjaču osnovu za stvaranje, a stvaranjem jednog imala bi najbolji prikaz kako digitalni čovjek može nadmašiti čovjeka na određenim poslovima. Ako bi digitalni čovek mogao uspešno da obavlja posao izvršnog direktora, pitanje se okreće sa „šta bi mogao da uradi“ na „šta ne bi mogao“, pri čemu je poslednja lista sve kraća.
Jensen Huang ima najmanje deceniju službe pred sobom, tako da sumnjamo da će se ovo brzo dogoditi. Ipak, mogli bi da vidimo kako se okreće i trenira svog digitalnog blizanca mnogo pre nego što je napustio kompaniju kako bi povećao svoj doseg, a možda neće stvoriti samo jednog. Možemo da zamislim budućnost u kojoj se „digitalni Jensen Huangi“ prodaju firmama kao napredni digitalni asistenti generalnog direktora i na kraju kao izvršni direktori čak i pre nego što pravi Jensen Huang ode sa funkcije.
Kurir