Čuveni srpski rok muzičar Milan Mladenović, pevač i gitarista kultnog rok benda “Ekatarina Velika”, preminuo je na današnji dan pre 29 godina. Postavio je temelje za novi talas muzike u Srbiji i regionu, a sećanje na njega živi i danas.

Dečak iz vode, kako su ga često nazivali rođen je u Zagrebu, 21. septembra 1958. godine, a u šestoj godini sa porodicom se preselio u Sarajevo, gde je proveo detinjstvo.

Počeci

Krajem sedamdesetih godina osnovao je svoj prvi bend “Limunovo drvo”, da bi nakon nekoliko godina nastao njegov prvi značajniji sastav – “Šarlo Akrobata”. Ovaj bend bio je prava prekretnica u muzici, ali zbog nesuglasica su se brzo razišli. Milan je nakon toga oformio novu grupu “Katarina II”, koja je kasnije promenila ime u “Ekatarina Velika”. Ova grupa godinama je sa pravom bila na samom vrhu jugoslovenske rok scene, a njihova muzika sluša se i danas.

Muzika kao način života

Za Milana Mladenovića rokenrol bio je način života, a muzika, kako je govorio, vazduh koji je udisao:

– Počeo sam da sviram u četvrtom razredu osnovne škole kada mi je otac kupio akustičnu gitaru na kojoj je pisalo Tango, potom sam išao u muzičku školu i naučio neke akorde. Bilo je to u Sarajevu gde smo se doselili kada sam imao šest godina i na čudan način mislim da je ono mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me naravno mlatili, i dolazio sam kući krvav, plačući, što je trajalo do 1970. kada smo se preselili u Beograd.

– U Sarajevu sam imao najboljeg prijatelja Amera sa kojim sam idući ulicom stalno pevao Bitlse. Tada sam želeo da kada porastem postanem jedan od njih. U tom periodu mnogo sam čitao, što mi je ostalo kao potreba i kasnije. Stalno sam menjao ukuse, čas bi mi se nešto svidelo, a čas ne bi. Sećam se da sam mahnito čitao Aleksandra Dimu i to ispod klupe za vreme časa zbog čega sam i oćoravio, pa sam kasnije morao da nosim tegle na očima i nisam video belu mačku u mraku – pričao je Milan u emisiji “Tri želje za zlatnu ribicu”.

Privatni život pod velom tajne

Milan je važio za velikog šarmera, za kojim su uzdisale beogradske, ali i dame širom Jugoslavije. Svoj privatni život je vešto krio od očiju javnosti, ali se mnogo polemisalo. Ipak, do danas mnoge priče i tračevi koji su se vezivali za njega ostali su nedorečeni.

Poslednje godine proveo je sa Majom Maričić koja je bila njegova najveća životna ljubav, i kojoj je posvetio pesmu “Oči boje meda”.

Tokom kratkog prekida u njihovoj vezi, njegovo srce na uspela je da osvoji i novinarka i voditeljka Luna Lu.

– Nije baš prijatno kada ljudi žele sa vama da pričaju i onda kada niste raspoloženi za to. Više ne mogu nigde da odem, ne mogu da radim ono što želim. Ljudi me sve češće maltretiraju. Ne mogu da se pomirim s tim preuveličavanjem na svim poljima, izgubljenim vremenom koje provedem u razgovoru sa onima koji me zovu bez ikakvog razloga i hoće da čuju samo tračeve. To ume da bude vrlo neprijatno – izjavio je Milan u pomenutom intervjuu.

Bolest

Blistavu karijeru koja mu je prethodila prekinula je bolest. Muzičar je u avgustu 1994. godine, nakon nastupa “Ekatarine Velike” na festivalu u Budvi hitno prebačen u bolnicu, nakon što mu je pozlilo. Tada su lekari konstatovali rak pankreasa. Posle tri meseca borbe, 5. novembra 1994. godine, preminuo je iscrpljen u 36. godini i sa svega 35 kilograma.

Njegovu smrt, kao i život pratile su brojne kontroverze. Polemisalo se o tome da li je koristio opijate, a njemu bliski ljudi tvrdili su da je bio izuzetno odgovoran, strog, posvećen čitanju i da nije koristio drogu.

Drugi su, pak, vođeni sudbinom brojnih članova grupe “Ekatarina Velika” zastupali mišljenje da je umro od posledica AIDS-a koji je dobio zbog dugogodišnjeg konzumiranja narkotika.

Smrt

Mladenović je poslednje dane proveo daleko od očiju javnosti, iako su se svi u tom momentu dovijali da saznaju bar nešto o njegovom zdravstvenom stanju. Pored njegovih roditelja, klavijaturistkinja EKV-a Margita Stefanović bila je jedini svedok njegovog tragičnog odlaska.

Margita je o Milanovoj smrti i njegovom poslednjem danu pričala u knjizi “Osećanja. O sećanja” Lidije Nikolić,

– Mada je navikla da se suočava s gubicima, doživela je smrt roditelja i mnogih prijatelja, smrt Milana je potpuno poremetila Margitu. Dan pre Milanove smrti, 4. novembra 1994. Magi je bila u svom stanu na Slaviji. Zazvonio je telefon. “Možeš li da dođeš do nas? Milan samo hoće tebe da vidi”, vapila je Milanova mama Danica. Magi je odmah uhvatila taksi i otišla do stana Mladenovića na Novom Beogradu. Milan je ležao u krevetu. Bilo je mračno. “Nemoj da plačeš, sve smo ovo znali”, rekao je Milan. Zatražio je da stavi glavu u krilo kod Margite i da ga mazi po glavi. To su često radili.

Zaspao joj je u krilu. Ostala je nekoliko sati sama s njim. Na rastanku mu je rekla “Vidimo se sutra”. Nije joj ništa odgovorio. Samo ju je nežno pogledao. Sutra je preminuo – ispričala je Lidija Nikolić, autorka Margitine biografije “Osećanja. O. Sećanja” i njena bliska prijateljica.

Danas ime Milana Mladenovića nose ulice u Beogradu, Zagrabu i Sarajevu. U njegovu čast tradicionalno se dodeljuje nagrada se njegovim imenom, a proglašen je i počasnim građaninom Sarajeva.

(Kurir.rs)

Kurir